У животу можеш да оствариш или направиш све што пожелиш, само мораш бити упоран. То је била моја водиља од идеје до изградње Спомен – парка за 405 српских цивила страдалих од усташке руке, чиме су они заувијек сачувани од заборава.
Казао је то Васо Мичић, добитник овогодишње Захвалнице града, која ће му као узорном, честитом и вриједном грађанину бити уручена поводом 28. августа, Дана града.
Седамдесетдвогодишњи Мичић, који је рођен у Жеравцу, а школовао се у Босанским Лужанима и Дервенти, одавно је препознат по свом несебичном залагању за обнову ратом разрушеног села, путева, спортских, друштвених и вјерских објеката, а врухунац његовог рада за добробит друштва је изградња Спомен – парка у Босанским Лужанима поводом 80 година од страдања 405 српских цивила из Босанских и Нових Лужана, Барице и Костреша. Спомен – парк подигнут је прије двије године на мјесту одакле су усташе у смрт одвеле невине мјештане
желећи да избришу траг српског живља у лужанској парохији.
– О великом страдању Срба у лужанској парохији мало и површински се знало, а изградњом Спомен – парка желио сам да они никада не буду заборављени. Драго ми је да су људи препознали величину овог дјела, али ова захвалница није захвалница само мени. Много људи је било ангажовано у провођењу у дјело идеје да се означи мјесто одакле су у смрт одведени невини људи – рекао је Мичић захваливши се свима који су учествовали у означавању мјеста гдје су лужански Срби посљедњи пут стајали живи.
– Један од њих који су несебично помогли јесте свештеник Драган Зарић, који је уз мене био од саме идеје, па надаље. Подршка је стигла и од локалних управа Дервенте и Брода, као и од бројних добрих људи из четири села, те ловачке секције из Босанских Лужана. Свима од срца хвала. Признање града доживљавам као знак препознавања уложеног труда, али најважније је да смо успјели да урадимо дјело по којем страдали никада неће бити заборављени – рекао је Мичић додавши да се идеја за изгрању Спомен – парка родила приликом помена првој жртви усташког терора на лужанском подручју, свештеника Милоша Петровића.
– У почетку је замисао била да направимо обиљежје само за 145 страдалих из Босанских Лужана, али уз препоруку свештеника обухватили смо страдале из цијеле парохије. Мјесто на којем је изграђен Спомен – парк је у почетку било зарасло. Било је много посла да се терен очисти и изравна. Пронашли смо и темеље бараке у којој су били затворени мјештани прије одвођења у Славонску Пожегу – испричао је Мичић додавши да је његов отац успио да изађе из логора у Славонском Броду и спаси се усташке одмазде, а од њега је сазнао и највише информација о страдању.
Имена убијених Срба су уз помоћ сарадника из осталих села прикупљена и детаљно провјерена, а потом уклесана на плочице које су постављене оквире у којима су засађене младице тисе, посвећене сваком од 405 убијених.
Потомци и мјештани четири села раније су помен својим страдалим прецима одавали у Славонској Пожеги, а сада у Босанским Лужанима сваког августа, на мјесту вјечног сјећања и туге, буду упаљене свијеће и положено цвијеће за душе убијених.
Захвалница града која носи име Васе Мичића биће му уручена на свечаној сједници Скупштине града поводом Дана града.
Похвалнице
Васо Мичић био је учесник Одбрамбено – отаџбинског рата у којем је и одликован, а признање за свој рад у заједници добио је најприје 2005. године од тадашњег епископа зворничко – тузланског Василија и то за подизање цркве у Босанским Лужанима. За изградњу Спомен – парка епископ зворничко – тузлански Фотије 2021. године уручио му је Архијерејску похвалницу.