Друштво

У Мароку сам имао осјећај да путујем кроз вријеме

Љубав према планинарењу, али и другим спортским активностима у природи, десила се спонтано и у том духу наставља да јача захваљујући енергији и миру коју ми пружа.

Ријечи су тридесеттрогодишњег Дервенћанина Марка Лазаревића који већ неколико година слободно вријеме проводи возећи бицикл и планинарећи, а управо га је планинарење нагнало да своје видике прошири и изван граница Републике Српске.

Иако је, како каже, тешко ријечима описати осјећај који природа у њему буди, мир који она нуди, засигурно је осјетио свако ко се одлучио на дужи боравак на неком од кутака који природа нуди.

– Иако сам бицикл радо возио од дјетињства, као и већина дјеце, тек 2019. године свидјела ми се вожња друмским бициклом који сам случајно испробао и једноставно сам га купио. Тако сам почео да возим бицикл рекреативно, тако да сам извезао трасу дугу 120 километара,а најдужа стаза коју сам возио је око 225 километара. Са планинарењем је другачије, јер могу тачно да одредим који моменат је био пресудан – објаснио је овај Дервенћанин додавши да је код почетка бављења планинарењем превагу однијела енергија коју је добијао.

– Планинарење се десило као љубав на први поглед и то прије седам година, када сам отпутовао на Копаоник. Тада се родио тај осјећај припадности и овај спорт ми је постао хоби. На прву експедицију у иностранству ишао сам 2018. године и то на италијанске Доломите – рекао је Лазаревић.

Поред Италије, овај Дервенћанин имао је прилику и да планинари на афричком континенту, гдје је пењао Влики Атлас, то јесте на највиши врх Тубкал, висине од 4.167 метара, а што је истакао као једно потпуно другачије искуство.

– У Мароко сам отпутовао на 11 дана и то је сусрет са једном потпуно другачијом земљом, у погледу културе, језика и менталитета, па тако и природе. Оно што ми је било фасцинантно јесте да сте један дан високо на планини, у снијегу и леду, а други дан у непрегледој, равној пустињи, док трећи дан, мало сјеверније, можете да наиђете на ту неку медитеранску климу гдје обилује зеленило. Тако да имате осјећај да путујете кроз вријеме – казао је Лазаревић.

Што се тиче планинарење, Лазаревић је истакао да би волио да се попне на највише врхове континтената, те да посјети Непал и Антартик, а дугогодишња жеља му је да учествује на триатлону, активности која обједињује бициклизам, трчање и пливање. План је, такође, да учествује у трци, уколико временске прилике дозволе, а која је планирана у августу, дужине око 220 километара, која почиње и завршава у Дервенти.

Непредвиђене

околности

Планинарење са собом, додаје Марко Лазаревић, носи прегршт непредвиђених околности.

– Мени се, на примјер десило, да сам се на Маглић, највиши врх БиХ, попео тек из четвртог пута, али то није неуобичајено јер временски услови доста диктирају успон – казао је Лазаревић додавши да са сваке планине понесе успомену.

 

Related posts

Иконопис даје ново рухо храму

admin

Мајка шесторо дјеце
изгубила битку са болешћу

Derventski List

Изложба свједочанство
о животу Јевреја у БиХ

Derventski List

Ova web stranica koristi kolačiće za poboljšanje vašeg iskustva. Pretpostavljamo da se slažete s ovim, ali možete odustati ako želite. Prihvatam Pročitaj još