Пише: мр Каролина Зечевић, дефектолог – логопед
Церебрална парализа је група трајних поремећаја развоја покрета и држања који узрокују ограничења активности, а који се могу приписати непрогресивном поремећају који се догодио у развоју мозга у феталном периоду или при развоју мозга малог детета.
Моторни поремећаји церебралне парализе су често праћени поремећајима чула, перцепције, когниције, комуникације и понашања, епилепсијом и секундарним мишићнокоштаним проблемима. Учесталост церебралне парализе креће се између два и четири одсто.
Узроци који доводе до њеног настанка дијеле се у пренаталне, случајеве превремено рођене деце (прије 32 недеље гестације), екстремно превремено рођене деце (прије 28 недеље гестације), интраутериналног застоја раста, знакове порођајне асфиксије, мултипле трудноће, а може да буде и постнатално стечена.
Сам појам церебралне парализе родитељи доживљавају као парализу, немогућност покрета. Церебрална парализа готово никад не значи потпуну непокретност, међутим постоји смањење могућности покрета и њихов слабији квалитет. У склопу клиничке слике церебралне парализе, поред моторног оштећења, је и оштећење говорно-гласовне комуникације. То се приписује неурогеној патологију вербалне комуникације. Терапија говора код церебралне парализе захтева свеообухватни приступ кроз више модела рада, од активне масаже говорног органа, стимулације кроз сензорну интеграцију, до примене специфичне реедукације психомоторике. Целокупна терапија се прилагођава детету и тежини клиничке слике.
Приватна логопедска ординација „Логомедика“ примењује ове моделе терапије, који су се показали успешним у третману вербалне и невербалне комуникације.
Преглед и саветовање можете да обавите у логопедској ординацији у Дому здравља Дервента, користећи упутницу коју можете да преузмете код педијатра или породичног лекара на лични захтев.