Друштво

Челичном вољом и вриједним
рукама враћају живот у Божинце

Неколико мјештана Горњих Божинаца заврнули су рукаве и одлучили да сами обнове своја огњиштва, али и путеве, а највећа жеља им је да у село стигне струја која ће, како се надају, подстакнути повратак.

У селу које је некада имало на десетине кућа, обновљено их је тек неколико, а само једна уз помоћ донација, истичу мјештани. Додају да је инфраструктура, док нису сами почели да је обнављају, била главна препрека за оживљавање села.

Четрдесетшестогодињши Горан Попић, у дијелу села званом Колонија, на очевини гради кући. Један је од заслужних за уређење пута кроз село и са великим нестрпљењем чека тренутак када ће се трајно вратити на своје огњиште. 

– До сада сам боравио и радио у Грацу, али убудуће намјеравам да највише времена проводим на имању које сам наслиједио од оца. Било је све зарасло и порушено. Прије неколико година сами смо пробили пут који је био зарастао. И раније смо уређивали пут, равнали га багерима и насипали. Прије се само комбијем могло проћи, а аутомобилом никако – рекао је Попић додајући да је прије двије године предао захтјев за обнову куће, али да помоћ није стигла.

– Нисмо добили одговор, а више нисмо могли чекати и кренули смо у обнову сами. Важно је да смо се покренули са мртве тачке, да се нешто ради – казао је овај мјештанин који заједно са својим комшијама све наде полаже у долазак струје у село.

– Најближа бандера је на око километар од села, али треба урадити и трафо – станицу. Сада користимо агрегат када мајстори раде – додаје он.

Без обзира на све препреке, признаје, једва чека сваки слободан тренутак да дође у завичај. И другима поручује да барем очисте своја имања, да не буду запуштена.

– Имају двије куће обновљене од рођака, али и он дође повремено. Док не буде струје многи неће да граде, бар тако кажу – рекао је Попић.

Анто Јерковић до прије двије године боравио је у Аустрији, а као пензионер сада највише времена проводи на очевини.

– Станујем у Пољу док сређујем имање, а када све завршим, ту ћу и боравити. И синови дођу, заинтересовани су за овај крај. Сестра живи у Швајцарској и она жели овамо да се врати, рођак исто. Има нас пет који мање – више боравимо на очевини – каже Јерковић додајући да се 2005. године овом дијелу села није готово могло ни прићи.

– По мало смо почели да уређујемо, чистимо, косимо, изграђујемо. До сада нико није помагао и нисмо толико ни тражили, али очекујемо барем да нам се омогући прикључак за струју. Боримо се са агрегатима, али није то то. Струја је приоритет. Пут одржавамо и повремено морамо довозити шљунак и равнати га – истиче Јерковић који се нада да ће, када обнови огњиште, на њему окупљати породицу.

– Направио сам и печењару и мјесто за дружење. Највише некадашњих комшија окупи се овјде за Духове. Састанемо се као некада, буде лијепо, и запјева се – рекао је Јерковић.

Дружења

Да је приврженост родном селу дубоко укоријењена у Божинчане, истичу и Попић и Јерковић. Сви који стално или повремено бораве на својим огњиштима радо се окупљају у дому у Кулини.

– Ту организујемо дружења нас који смо из Божинаца, Кулине, Бунара и Пољара, играмо прстена. Организовали смо пјешачење дуго 20 километара по селима – рекао је Јерковић.

Related posts

Дијелови Велике Сочанице
и Мишинаца данас без струје

Derventski List

У бању отпутовало 27
чланова борачке популације

Derventski List

ОШ „Никола Тесла“ поносна
на успјехе својих ђака

Derventski List

Ova web stranica koristi kolačiće za poboljšanje vašeg iskustva. Pretpostavljamo da se slažete s ovim, ali možete odustati ako želite. Prihvatam Pročitaj još