Љубав према природи и интересовање за њене законе увелико је утицала на моју личност и избор пољопривредене струке, а примјетна је и у поезији коју стварам.
Ријечи су то Бојане Милишић, ученице генерације у Стручној и техничкој школи, која је диплому стекла у смјеру пољопривреда и обрада хране, а наставак школовања планира на Филозофском факултету у Новом Саду, у смјеру психологија.
Титула ученице генерације, истиче, веома јој ласка.
– Веома ми је важно то што сам по завршетку средњошколског образовања првенствено задовољна сама собом, постигнутим успјехом и да знам да сам постигла све зацртане циљеве и да сам одрадила све што сам хтјела. Проглашење учеником генерације је доказ да је и школа препознала мој труд и залагање током ове четири године – објаснила је Милишићева додавши да ће јој у сјећању остати урезано другарство из школских клупа и подршка коју су пружали једни другима.
– Стручна посјета сајму у Новом Саду, вријеме проведено са школским другарима и међусобна помоћ коју смо једни другима пружали, нарочито у вријеме наставе на даљину, заувијек ћу чувати у успоменама – објаснила је ова ученица истичући да је практична настава била веома садржајна и корисна за савладавање знања.
Упоредо са школским обавезама, Милишићева се посветила и пчеларству, као хобију који је прати готово читавог живота.
– Моји родитељи су, још прије мог рођења, почели да се баве пчеларством, тако да ми је тај породични хоби обиљежио већи дио живота, бавим се тиме откад знам за себе и доста времена посвећујем пчеларству. То ми је занимљив начин опуштања – казала је Милишићева која се у сљедећој животној етапи види у области психологије.
– Пчеларство је донекле имало утицај и на мој избор факултета, јер сам одувијек посматрала понашање пчела и то ме доводило до размишљања како људи реагују на одређене ствари и како размишљају. Тако да вјерујем да ми је жеља за истраживањем и разумијевањем људи у неку руку скројила план да упишем психологију на Филозофском факултету у Новом Саду – рекла је Милишићева
Поезија
Слободно вријеме, поред пчеларства, ова вриједна ученица посвећује и поезији којој се, како каже, озбиљније окренула током средњошколских дана.
– Поезију сам почела да пишем пред крај основне школе инспирисана првим љубавима и неким дјечијим преокупацијама, а касније, како смо обрађивали дјела, почела сам да препознајем тежину поeзије и шта је у ствари њен квалитет. Пишем првенствено за себе, али ми је много значила подршка коју сам добила од професора – рекла је Милишићева.