Занесењачке сам природе и инспирацију тражим првенствено у биткама са сопственим бићем, али и умијећу живљења, превазилажења препрека и тражењу смисла живота.
Казала је то Милкица Марјановић студентица четврте године Академије умјетности у Бањалуци, смјер Музичка теорија и педагогија, која се пронашла и у свијету поезије, а мјесто је заслужила је и у бањалучком оркестру „Рок симфонија“. Иако плијени свестраношћу, образовање јој је на првом мјесту, а планове за будућност кроји у правцу наставка раста у интелектуалном и духовном смислу.
– Факултет ми доноси бенефите у смислу стицања одређених музичких вјештина, али, још битније, знања из области методика разних музичких предмета која у својој будућности треба да пренесем младим генерацијама. Тренутно уписујем четврту годину на свом смјеру и зимски семестар провешћу у Београду на Факултету музичке уметности као студент на размјени у оквиру „Ерасмус плус“ програма – казала је Марјановићева.
Ова Дервенћанка успјешно корача и стазама поезије, иако додаје да сматра да треба још да сазре као пјесник.
– Иако се нагомилао број пјесама које су настале из мог пера, у скорије вријеме ипак немам у плану да их објављујем – истакла је Марјановићева која је својим стиховима побрала награде.
– Једно од признања је прва награда Културног центра Зрењанин за поезију на слободну тему и том приликом су ми објављене три пјесме у зборнику „Равницом, распевано“ – додала је она.
Марјановићева је од овог љета члан бањалучког оркестра „Рок симфонија“.
– У „Рок симфонију“ сам ушла игром случаја. Требао им је један алт у хору, и ја сам се пријавила. То је било нешто што нисам жељела пропустити с обзиром да је њихов концерт 2015. године, у мојим тинејџерским данима, био први у којем сам осјетила снажну, позитивну енергију масе људи коју покреће један звук са бине – казала је ова умјетница која је као дио камерног хора „Керубини“ протекле зиме учествовала у извођењу дјела које траје 40 минута без паузе.
Марјановићева истиче да музички правци који данас доминирају међу њеном генерацијом, у поређењу са музиком коју изучава на факултету, имају потпуно другачији утицај на слушаоце.
– Оно шта храните у човјеку то од њега и очекујте. Ако храните површност, добићете је. Ако храните насиље, прије или касније ћете га добити. Све нас је током одрастања закачио неки талас популарне музике, но проблем данашњице је то што та музика „искаче“ из пекаре, из аутомобила, телефона – истакла је Марјановићева додавши при томе да музика којом се бави на факултету и није тако озбиљна и лишена забаве каквом је многи сматрају већ напротив, препуна је сирове емоције, забавних, али и тужних момената.
– Код већине популарних пјесама, барем оних којима је посвећена медијска пажња, ваш мозак не може извући ни један други закључак до „желим да живим хладно, брзо и хедонистички“. То је довољно да се схвати у какво интелектуално сиромаштво нас гура таква „умјетност“ – додала је она.
Божанствени суицид
Данас смо разбили камен
Тајном сваког срастања
И посадили врт
О који се небо ноћу ослања
Ископали смо кућу
Зазидали све отворе
Забранили димњацима
Да проговоре
Развалили смо завјере
И барикаде
Што дијеле нас са лучима
Других страна
Покидали конце
Са рана
Заборавили смо дан
И његову освету над онима
Који га прославише
Вјеровањем о трајностима
Прислонили смо сан
О слијепоочнице.