ИЗДВОЈЕНОНовости

Вео заборава не смије прекрити жртве мучких злочина

У Спомен – комплексу „Чардак“ данас је одржан парастос за 37 Срба чија су имена уклесана у спомен – плочу, од којих је највећи број страдао на кућном прагу на Васкрс, 26. априла 1992. године од руке хрватских и муслуманских снага.

Мучки злочини заувијек су промијенили судбине десетина породица чији су чланови доживјели голготу, а који и данас, 29 година пислије, и даље чекају приводјење лицу правде свих починилаца злочина и њихових наредбодаваца.

Свирепост Азре Башић измијенила је и судбину породице Ђураш. Благоја Ђураша у Дому ЈНА заклала је управо „крвава Азра“. Његов син Славиша казао је да одржавање помена за жртве улива наду да ће потомци и будуће генерације знати шта се десило са њиховим очевим и дједовима, али и да ће можда подстакнути правосудне органе да злочинце, односно налогодавце злочина, казне за њихова злодјела.
– Прошло је 29 година од Одбрамбено – отаџбинског рата и имамо ситуацију да је већина свједока у међувремену преминула. Уколико се суђења наставе овим темпом, ускоро неће имати ко да свједочи – објаснио је Ђураш подсјећајући да истраге и суђења већ двије године тапкају у мјесту, што због корона вируса, што због политичких превирања и сукоба.

Чардаклија Остоја Шарчевић био је заробљеник хрватско – муслиманских паравојних формација 55 дана и сваке године ода почаст онима који нису успјели да спасу живу главу.
– Био сам најприје на Рабићу, гдје сам свакодневно пребијан и изгладњиван. Послије су ме послали на Томасово брдо да копам ровове и успио сам да побјегнем, док су остали изгинули или су израњавани – објаснио је Шарчевић додајући да осјећа посљедице и дан данас и то највише психичке.

Градоначелник Дервенте Милорад Симић казао је да је народ који је прије 29 година страдао, страдао јер је мислио да треба да чува своју кућу.
– Не смијемо заборавити шта се десило из поштовања према проливеној крви за слободу, али и због свих будућих генерација и управо из тог разлога смо и данас и свих протеклих година, а ја се надам и будућих, овдје. Цијели свијет треба да зна да су људи гинули због имена и презимена – казао је Симић.
Он је још додао да се нада да ће одговорни за злочине у протеклом рату ускоро изаћи пред лице правде и бити осуђени за своја злодјела.
Драго Кнежевић, предсједник Удружења заробљеника казао је да је још много оних који су учествовали у страшним злочинима, а који су и дан данас на слободни, те да када би се сви ујединили и свједочили и гласније тражили правду можда и истјерали правду, умјесто што се вријеме и енергија троше на политичке подјеле.
– Ми се трудимо да охрабримо и припремимо и логораше и све свједоке да свједоче – додао је Кнежевић.
У знак сјећања на све страдале вијенце на спомен – обиљежје положили су чланови породица страдалих, градоначелник Милорад Симић, предсједник Скупштине града Мирко Земуновић, делегација Полицијске станице Дервента, представници Удружења заробљеника, Градске борачке организације, Организације породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила Дервента и Удружења ратних војних инвалида 1991-1995. те делегације политичких партија СНСД, СДС, ПДП, Уједињене Српске, НДП, ДНС и СПС.

Related posts

„Ноћ музеја“ истакла главне
одлике дервентског идентитета

Derventski List

Постхумно одликована још
два погинула борца из Дервенте

Derventski List

Бајковит опроштај од вртића за предшколце

admin

Ova web stranica koristi kolačiće za poboljšanje vašeg iskustva. Pretpostavljamo da se slažete s ovim, ali možete odustati ako želite. Prihvatam Pročitaj još