Пише: мр Каролина Зечевић, дефектолог – логопед
Рођење детета са инвалидитетом носи са собом многе проблеме и дилеме са којима се ређе суочавају породице у којима нема оваквог случаја, а родитељску срећу и усхићење због принове често замењује туга, очај, а понекад и бес и осећај кривице и страх за судбину детета. Трајање овог кризног периода је индивидуално. Када он прође, ако родитељи успеју да прихвате дете, јављају се проблеми у вези са бригом око детета и начина васпитања.
Да би слепо дете научило неке вештине потребно је далеко више труда, рада и стрпљења, а код ове деце чешћи су проблеми и поремећаји у понашању. Развој је неуједначен, а да би се он у што већој мјери поправио, потребно је много више стимулације.
Јављају се дилеме о томе да ли дете треба да похађа редовну наставу или је за њега боље рјешење прилагођен програм.
Развој говор одвија се као код деце уредног вида, али су изражена одступања у употреби сегментне и супрасегнемнте структуре говора. Недостају обрасци вербалне и невербалне комуникације који богате говор. Рана стимулација на развоју говора и језика код деце оштећеног вида веома је важна, да би се дете обогатило са сензацијама које ће мозак на њему одговарајући начин да обради, а касније да употреби. Пожељно је са тим почети што раније, односно већ у прелингвалним фазама развоја говора. Непоходан је тимски приступ у третману који укључује стручњаке из више области. Дугогодишња пракса у логопедској ординацији „Логомедика“ показала је да примена опште и специфичне реедукације психомоторике са логопедском терапијом даје сјајне резултате у сензомоторном, психомоторном, те говорно -језичком функционисању.
Преглед и саветовање можете да обавите у логопедској ординацији у Дому здравља Дервента, користећи упутницу коју можете да преузмете код педијатра или породичног лекара на лични захтев.