Војска Републике Српске, заједно са дервентским бригадама, иако је поднијела навећи терет рата, заслужује вјечно сјећање и почаст, јер је осигурала слободу и мир које данас уживају сви становници Дервенте.
Поручено је то данас током обиљежавања 12. маја, Дана Војске Републике Српске и 13. маја, Дана 27. моторизоване бригаде, а уз служење парастоса за све страдале Дервенћане у протеклом Одбрамбено – отаџбинском рату одата је почаст херојској борби.
Пошту погинулим и умрлим борцима, полагањем вијенаца на централно спомен – обиљежје, одали су градоначелник Милорад Симић, предсједник Скупштине града Мирко Земуновић, делегације Градске борачке организације, Удружења „Ветерани РС“, те Организације породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила, Удружења ратних војних инвалида 1990- 1995, Удружења ратних заробљеника, представници СУБНОР-а, делегација Општинске борачке организације из Брода, те представници прњаворске Борачке организације и делегација општине Прњавор, те некадашњи припадници 27. моторизоване бригаде, као и представници политичких партија.
Градоначелник Милорад Симић казао је да велика дјела, као што је стварање и очување Републике Српске, треба да буду водиља за будућност.
– Треба да чувамо 29 година мира и слободе Дервенте и њених грађана, његујући традицију и спомињући оне који су своје животе и дијелове тијела дали за ово у чему ми данас уживамо. Поносан сам што сам био војник 27. моторизоване бригаде и што је Војска РС у Дервенти водила борбу за опстанак народа, одбраном кућних прагова – рекао је Симић додајући да се често заборавља колика је вриједност бити свој на своме.
– У Дервенти се током протеклих година развила толеранција и људи се не разликују по имену и презимену. Показали смо да су Дервенћани вриједни и жељни рада и да се на подручју града може запослити и да у континуитету можемо да радимо на обнављању Дервенте. Показали смо да можемо да одемо и корак даље од онога што је Дервента била у бившој држави, да постанемо град, а за све то су заслужни грађани, привредници, удружења. То је правац којим ћемо наставити и тиме се одужити свима који су за Дервенту положили животе – рекао је Симић.
Предсједник Градске борачке организације Чедо Вујичић нагласио је да ни једна жртва која је поднесена за стварање Републике Српске не смије да буде заборављена, а још мање занемарена.
– Треба нагласити да је 27. моторизована бригада једна од највећих бригада у Првом крајишком корпусу и много је лакше набројати ратишта која су постојала, а на којима борци 27. бригаде нису учествовали, а највећи, немјерљив допринос су дали у ослобађању окупираних дијелова Посавине, пробијању коридора и спасу српског становништа у бројним општинама. Војска РС је била главни актер у стварању Републике Српске и ни у једном тренутку и то не смије бити заборављено, а још мање занемарено и то наша вјечна обавеза – рекао је Вујичић додајући да је генерација која је створила Републику Српску платила највишу цијену, те је 438 припадника 27. бригаде погинуло у борби, док су 72 борца страдала у другим околностима, а 13 бораца је нестало током четири ратне године.
Припадник 27. моторизоване бригаде из Прњавора Перо Сегић рекао је да су мјештани захваљујући припадницима ове бригаде сачували своја огњишта, те да је 5.001 борац из Прњавора био припадник бригаде.
– Ми смо били дјеца и дошли смо по службеним дужностима да се одбранимо. Људи су гинули са свих страна наше бивше државе, а захваљујући генералу Љуби Брадоњићу ми смо успјели да очувамо своју територију и своја огњишта. Част и слава погинулим – рекао је Сегић.
Војска Републике Српске настала је 12. маја 1992. године, одлуком Народне скупштина Републике Српске, а њене снаге биле су организоване у шест корпуса и то Први крајишки, Други крајишки, Источнобосански, Сарајевско-романијски, Дрински и Херцеговачки корпус. Током рата војска је имала 62 бригаде, а у њима и другим јединицама било је ангажовано око 210.000 бораца.
Током ратних операција погинуо је 23.801 припадник Војске Републике Српске, а огроман број их је рањено.
За 24. мај најављено је обиљежавање дана Осињске бригаде.
- моторизована
бригада
- моторизована бригада формирана је 13. маја 1992. године и била је једна од највећих бригада у Првом крајишком корпусу. Кроз бригаду је, током четири ратне године, прошло више 5.000 бораца, а попуњавана је углавном борцима из Дервенте, Брода и Прњавора, али су дио ове бригаде били и борци из још десетак општина у Републици Српској. Дио 27. бригаде била је и самостална чета „Меша Селимовић“, састављена углавном од припадника бошњачког народа, а ова војна формација дјеловала је и у осињској бригади. Највећи допринос током рата 27. бригада дала је у операцијама за ослобађање окупираних дијелова Посавине, ослобађању коридора, затим одбрани српског народа на подручју Теслића и Власенице, као и на многим другим мјестима гдје је Србима био угрожен опстанак. Бригадом су командовали потпуковник Ратко Граховац, пуковник Триво Вујић, који је погинуо 30. јуна 1992. године, потпуковник Станко Балтић, пуковник Бошко Пеулић, пуковник Рајко Радуловић, а посљедњи командант био је мајор Никола Штрбац. На челу бригаде у три наврата био је и потпуковник, касније генерал, Љубомир Обрадовић, који је ту дужност обављао с позиције начелника штаба бригаде. Током четири ратне године, према објављеним подацима, 438 бораца ове бригаде је погинуло у борби, 72 су настрадали у другим околностима, 13 је нестало, а око 2.000 је рањено. Бригада је одликована орденом Карађорђеве звијезде.
