Дубравко Вучковић, на основу чијег је свједочења Жупанијски суд у Загребу осудио пуковника Војске Републике Српске Дану Лукајића, током рата је био саборац бившег припадника ХВО Азре Башић, коју је Суд БиХ правоснажно осудио на 14 година затвора због злочина над заробљеним српским цивилима у Дому ЈНА у Дервенти, открива „Глас Српске“.
Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић тврди да Вучковић припада групи професионалних лажних свједока на основу чијих свједочења хрватско правосуђе Србима изриче затворске казне.
Којић каже да су сарадници овог центра у контакт са Вучковићем ступили када је почетком јула 2016. године долазио у Дервенту, гдје је наводно трагао за посмртним остацима својих некадашњих сабораца.
Према његовим ријечима, постоје оправдане сумње да је Вучковић долазио у Дервенту са намјером да тргује информацијама о лешевима.
– Вучковић је рекао да трага за посмртним остацима Антуна Кукурузовића из Плетернице и Севдата Бајрића из Модриче, двојице њемачких држављана по именима Оливер и Томас, као и 14 припадника сатније „краљ Томислав“. Тврдио је да су на неком локалитету закопани лешеви 34 припадника Војске Републике Српске /ВРС/, али да не зна тачну локацију. Врло брзо послије тог разговора је установљено да се Кукурузовић и Бајрић још воде као нестали, али да су њемачки држављани пуштени из заробљеништва и да су живи и данас, док су тијела 14 припадника сатније „краљ Томислав“ раније ексхумирана и превезена у Хрватску, а гробница са тијелима војника ВРС није пронађена – навео је Којић.
Он наводи да су се сарадници Центра са Вучковићем поново састали 2017. године, када је почело суђење Азри Башић пред Судом БиХ, и то на иницијативу Славише Ђураша, чијег је оца Благоју, како је касније и доказано, заклала Азра Башић.
– Вучковић је тада тврдио да је био „заповједник“ сатније ХОС-а и да се 1992. године налазио на борбеним положајима на подручју општине Дервента. Рекао је и да је присуствовао ликвидацији неколико оосба у близини моста на ријеци Укрини на подручју Новог Села и да су те људе ликвидирали Азра Башић и извјесни Параџик – каже Којић.
Додаје да је Вучковић тврдио да се његов саборац Илир Минири, који је касније са њим био у заробљеништву на Мањачи, супротстављао Башићевој, али да је у то тешко повјеровати.
– Мало је чудно да заповједник буде неко ко има 17 година јер је Вучковић 1975. годиште, а свакако да су сумњиве његове тврдње да се нагледао разних звјерстава у логору јер је признао да је на Мањачи у заробљеништву био само осам дана – каже Којић.
Извор Гласа Српске из војних безбједносних служби који је одлично упућен у цијели случај тврди да је пресуда Лукајићу од шест година затвора због ратних злочина над заробљеницима на Мањачи током 1992. године дио широког пројекта с циљем да логор на Мањачи буде приказан као концентрациони, упркос томе што докази кажу да су у том логору смртно страдале само двије особе.
– Један од доказа да је циљ сатанизације Републике Српске јесте и то што се Вучковић још 2016. године званично представљао као „заштићени свједок Републике Хрватске у вези са свједочењима који се односе на логор на Мањачи“. Он је тада рекао да тај предмет води Младен Лончар, који је више од деценију био начелник Сектора за савјетодавну, здравствену и психолошку помоћ при Министарству бранитеља Хрватске – наводи овај извор и додаје да Лончар води пројекат сатанизације инструисањем свједока да дају лажне исказе.
Извор тврди да осим Дубравка Вучковића, у групу професионалних лажних свједока спадају још Владе Угрин, Здравко Турсан, Фране Мамић и Илир Минири.