Инвалиде из Одбрамбено – отаџбинског рата, њих 14, и десет чланова породица погинулих бораца чији је боравак и лијечење у Бањи „Врућица“ код Теслића обезбиједила Градска управа посјетио је градоначелник Милорад Симић са сарадницима истакавши важност бриге о здрављу оних чија је жртва за Републику Српску била највећа.
Десетодневну бањску рехабилитацију, као и пут у бању, трећу годину заредом, финансирала је Градска управа.
– Пристигло је 28 пријава на јавни позив, и сви пријављени су испуњавали услове, али је четворо одустало од одласка у бању због приватних разлога. Ово су наши људи, суграђани, којима дугујемо неизмјерну захвалност и на које настојимо да обраћамо пажњу, иако то можда није довољно, јер њихове губитке, дјецу и чланове породица, не можемо да надокнадимо. Не смијемо заборавити ни инвалиде који су своје дијелове тијела уградили у темеље Републике Српске – рекао је Симић додавши да је намање што се за њих може урадити јесте посјетити их, поразговарати с њима и пожељети им добро здравље.
По трећи пут на бањској рехабилитацији о трошку града је отац погинулог борца Боро Поповић.
– Нашу дјецу не може нико надомјестити, али је ипак лијепо када видите да то неко уважава, настоји да нам помогне, да брине. Рат је био, тако је морало бити, гинуло је доста људи, али боле и сметају лажи које су настале касније, о томе да смо ми агресори. Мој син је био добровољац који је погинуо у 18. години на Дебелој обали, недалеко од нашег породичног дома – казао је Поповић додавши да му ово лијечење помаже са здравственог аспекта.
Корисница рехабилитације у бањи је и Вукосава Лејић која је изгубила сина Миломира.
– Мој син је био полицајац, погинуо је у Барици са само 28 година. За вријеме бомбардовања Београда, изгубила сам и кћерку, која је тамо живјела, а седам дана након њене смрти преминуо ми је и супруг и од тада живим сама. Нико не може да ми врати дјецу, али сам захвална свима који се труде да ми олакшају, градоначелнику, као и припадницима Полицијске станице Дервента који су били колеге мог сина и који ме и дан данас посјећују и помажу – казала је Лејићева, а бањска рехабилитација омогућена је и жртвама ратне тортуре.
– Захвалан сам, наравно, иако је тешко. Ово је и прилика да евоцирамо успомене на оне који више нису са нама и сва ратна дешавања. Ту је и Остоја Шарчевић и када год се састанемо присјетимо се тих лоших дана – рекао је бивши логораш Чедо Продић који је прије рата, а и сада, мјештанин насеља Чардак.
За боравак и превоз 24 корисника у бању, град је обезбиједио око 24.000 марака, а за додатне трошкове издвојено је још 6.000 КМ.
„Бања Дворови“
Градска управа сносила је и трошкове одласка и повратка чланова борачке популације који су у августу боравили у „Бањи Дворови“ у Бијељини, а коју је финансирало Министарство рада и борачко – инвалидске заштите РС.