Однос према жртвама ратне тортуре, укључујући и слање припадника ове категорије на бањску рехабилитацију, која се у Дервенти његује већ годинама, примјери су које би требало да слиједе и друге локалне заједнице у БиХ.
Истакнуто је то данас током округлог стола који су Дервенти о теми „Размјена искустава и добрих пракси у имплементацији Закона о заштити жртава ратне тортуре у Републици Српској“ организовали Међународна организација „ТРИАЛ интернешнл“ у сарадњи са фондацијама „Лара“ из Бијељине и „Удружене жене“ из Бањалуке.
Осим града домаћина, искуства о овој теми размијенили су и представници локалних управа уз Добоја, Модриче и Братунца.
Кенан Садовић, правни савјетник у „ТРИАЛ интернешнл“ казао је да је ова организација Дервенту идентификовала као град који има низ добрих пракси у вези са жртвама ратне тортуре.
– Закон о заштити жртава ратне тортуре усвојен је још 2018. године и у њему се јасно наводи право на бањску рехабилитацију, али се та одредба није примјењивала до ове године. С друге стране, у Дервенти се о трошку града припадници ове категорије упућују на ову врсту рехабилитације – рекао је Садовић додавши да би дио бањске рехабилитације за жртве ратне тортуре требало да буде и психолошко савјетовање.
Шеф Одсјека за борачко – инвалидску заштиту у Градској управи Станиша Микеревић подсјетио је да Дервенте одавно брине о жртвама ратне тортуре.
– У градском буџету имамо ставку која укључује бањску рехабилитацију за породице погинулих бораца, ратне војне инвалиде, али и жртве ратне тортуре. Та ставка је протекле године била 20.000 марака, док је ове године у те сврхе издвојено 15.000 КМ више – казао је Микеревић додавши да град за чланове борачке популације обезбјеђује превоз у бању, те им помаже у осталим трошковима.
– Сигуран сам да ћемо бити добар примјер и да ће нашу праксу слиједити и градови и општине из окружења – нагласио је Микеревић.
Драгана Петрић из Фондације „Лара“ додала је да Закон о заштити жртава ратне тортуре има много мањкавости, на којима би требало убудуће радити.