Свака композиција иконе изискује посебну пажњу, и ту има мало мјеста за машту, због чега су детаљи на фрескама једини лични печат фрескописца.
Ријечи су то фрескописаца Велибора Билића и Ненада Глишића који су протеклих дана почели са осликавањем олтара храма Преображења Господњег у Новом насељу. Обиман посао, у којем се користе „секо“ техником осликавања, требало би да приведу крају концем године. Један дио иконописа биће буде осликан, а други позлаћен, што је веома захтјевно и изискује доста времена због припреме подлоге која мора бити савршена, јер се на њу наносе листићи који дају ефекат позлате.
Фрескописци не крију да је иконописање захтјеван, сложен и дуготрајан посао, али за 12 година колико већ раде заједно, све изазове пред којим су се нашли, успјешно су савладали.
– Посао је заиста захтјеван, јер смо у већини случајева одвојени од куће и породице. Свака композиција изискује да се ради са посебном пажњом и концентрацијом и да се придржавамо изворног изгледа икона. Маште у фрескописању има заиста мало, јер постоје одређене норме којих се морамо придржавати и узорци од којих неки датирају и из другог и трећег вијека – истакао је Глишић додавши да се фрескописци међусобно разликују по детаљима.
– У овој бранши обојица смо се обрели случајно, али од првог дана радимо заједно. Заинтересовали смо се за овај занат, почели са старијим колегама да радимо на терену и напослијетку смо прошли радионицу чувеног иконописца Петра Билића из Београда који је осликао олтар у цркви у Кострешу – објаснио је Билић.
Њихови радови налазе се на храмовима широм бањалучке и нишке епархије, али и зворничко – тузланске, јер су управо њих двојица отпочели осликавање манастира у Доњој Бишњи и Саборног храма Успења Пресвете Богородице, те олтар цркве у Агићима.
Поред фрескописања храма Преображења Господњег у Новом насељу, Билић и Глишић ангажовани су и на осликавања црквава у Кострешу и Дријену, те да би управо њима требало да буде повјерено и фрескописањеСтаре цркве у Српској вароши.
Храм у Новом насељу
Храм Преображења Господњег, како су истакли иконописци је специфичан по много чему, али оно што га издваја од осталих је свакако његова архитектура.
– Сама унутрашњост храма нам дозвољава више умјетничке слободе него што је то уобичајено, али узорци по којима осликавамо олтар датирају из раног хришћанских храмова – објаснили су Глишић и Билић који ће у горњој зони олтара осликати препознатљиву композицију Исуса Христа на трону. Са његове лијеве и десне стране налазиће се Пресвета Богородица и Свети Јован Крститељ, а у олтарској калоти биће осликана два архангела, Михајло и Гаврило. Централни дио олтара чиниће позлаћен крст, који пак симболизује долазак Христов.
Парохијски свештеници Далибор Ђекић и Синиша Максимовић казали су да је композиција фресака устаљена у већини православних цркава, али да стручни савјетник, уз благослов владике, одлучује како ће иконопис изгледати.
