Филм "Дом културе", инспирисан логорима у Дервенти у протеклом рату, првенствено мучилишту за Србе у некадашњем Дому ЈНА, приказан је вечерас премијерно пред дервентском публиком преносећи истину о тешким данима 1992. године.
Филм је дипломски рад Дервенћанина Вука Пијетловића који је казао да је ријеч о кратком филму који је сниман четири дана у дервентском Центру за културу, некадашњем Дому ЈНА.
-У "Дому културе", глумац Горан припрема монодраму и у току проба упознаје запосленог у културном центру Остоју који је бивши логораш. Костим хрватског војника који носи Горан изазове код Остоје напад ПТСП-а и Горан је приморан да заједно са Остојом преживи све његове трауме. Само то преживљавање извлачи тешку исповијест на крају филма - објаснио је Пијетловић казавши да иако је филм већ доживио неколико приказивања, у Дервенти је емитован управо намјесту о којем се у њему и говори.
-Ово приказивање, као и само снимање, је на мјесту гдје су се ти страшни злочини дешавали и пред публиком мог града. Мислим да је њихов суд важнији него било чији - додао је Пијетловић који се при раду на филму највећим дијелом ослањао на исповијести преживјелих логораша, а неколико њих је присуствовало и приказивању.
-Ми ратни заробљеници смо срећни када неко од младих људи ради нешто у правцу чувања од заборави оног шта се дешавало у логорима у Дервенти, Дому ЈНА, Рабићу, Пољарима и Пољу, а и захвални смо овом младићу који је снимио овај филм. Истовремено, тужни смо када нас стигну емоције из тих дана - казао је Драго Кнежевић, предсједник дервентског удружења заробљеника.
Подршку филму пружила је и Градска управа.
-Честитам нашем суграђанину који је екранизовао догађаје у овом објекту, као и људима који су учествовали у пројекту. Свакако, екранизација оваквих догађаја носи поруку да се такве ствари више никоме не дешавају - рекао је замјеник градоначелника Синиша Јефтић.
Приказивању филма присуствовали су и бројни представници јавног и политичког живота Дервенте, међу којима и посланици у Народној скупштини РС Игор Жунић, Денис Пијетловић и Перо Ђурић, као и представници Градске управе и свештеници, те бројни суградјани.
Пограм је историјским освртом употпунио историчар Дубравко Галешић, а музичким тачкама Миња Шукало, Драгана Латиновић и Теа Станковић.
