Међу корице књиге „Досије Сарајево“ стала је голгота и страдање седам и по хиљада сарајевских Срба, и то именом и презименом, због чега је ово дјело опомена да злочини не бирају ни мјесто, ни вријеме, али и да жртве не смију бити заборављене.
Истакнуто је то вечерас у Центру за културу на промоцији књиге Миливоја Иванишевића, дугогодишњег предсједника Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку. Дјело „Досије Сарајево“ стварано је пуну деценију, а поред имена српских жртава у Сарајеву током протеклог рата, Иванишевић је побројао и њихове егзекуторе.
- Кроз серију књига о Сребреници и Сарајеву желио сам да изнесем чињенице које се доста сукобљавају са оним што је познато у јавности. Нисмо могли победити ни САД, ни Енглеску јер су њихови медији веома јаки, а и свесни смо да неистина увек лакше прође кроз уши сваког гледаоца или слушаоца. Задржао сам се на главним тачкама оптужнице које нас терете, као што су гранатирање, блокада града и етничко чишћење. Наиме, у муслиманском делу Сарајева пронашли смо више од 120 логора за Србе, а у српском делу ниједан за муслимане. Тамо је било 28 масовних гробница побијених Срба, док у српском делу града нисмо пронашли ниједну гробницу побијених муслимана – рекао је Иванишевић.
Истичући да ово није његова прва промоција у Дервенти, Иванишевић је казао да је прије десет година објавио књигу под називом “Српске жртве Дервенте”.
Јереј др Милорад Средојевић казао је да се ради о дјелу које је свједок једног времена, треба да послужи истини и правди.
– Аутор овог дјела је ишао од гроба до гроба и бележио податке тих људи који су нестали иронијом судбине. Све је то ставио на папир. У књизи „Досије Сарајево” говори се о голготи, о страдању седам и по хиљада Срба и то именом и презименом од малене седмогодишње девојчице, па све до осамдесетшестогодишње баке. Њихова једина кривица је то што су били верујући крштени људи – истакао је Средојевић додајући да је Иванишевић настојао да од заборава отргне оне који су нестали у вртлогу посљедњег рата.
– Дело “Досије Сарајево” треба да послужи као опомена да знамо где живимо, кога имамо поред себе, да будемо опрезнији – рекао је Средојевић.