Вјера испуњена молитвом, надом и радошћу сабирања вјерног народа испуњава и ове дане који претходе највећем хришћанском празнику Васкрсу, а празник ће у храму Преображења Господњег у Новом насељу заједно, као и сваке године, прославити велики број вјерника.
Богослужбеном животу у храму у Новом насељу из године у годину приступа све већи број суграђана, а понајвише током највећих празника.
– Смисао јесте да се садржина и благодат празника сваки пут изнова оживе и оприсутне у богослужењу. Све оно што православна вјера проповиједа и догађаје из давних времена, током литургије проживљавамо и ми, сваки вјерник за себе и на тај начин их освећујемо у свом времену. Један од важнијих, а симболичних, јесте оживљавање уласка Исуса Христа у Јерусалим, односно празник Цвијети, који је још у Старом завјету био наговијештен, као свечан улазак спаситеља у Јерусалим. Уобичајено је било да цареви и краљеви уз веће церемоније улазе у градове и да их народ тамо дочекује, а Христос нам даје један примјер смирења, савршену перспективу скромности, када улази на магарици и тамо га сусрећу дјеца и велики број присутних му пјева богослужбене химне и пјесме. У том догађају присутни простиру своју одјећу њему под ноге и палмине гранчице што се код нас и данас оживљава – казао је свештеник Синиша Максимовић, а свештеник Далибор Ђекић појашањава на који начин се овај празник обиљежава данас.
– Врбове гранчице које се освећују на литургији буду подијељене вјерницима и дјеци, а уз то и звончићи, а по обичају дјеца плету вјенчиће и носе кући, за благодат. То јесте окупљање, али не само као прилика за славље и дружење како је данас код великог дијела вјерног народа, који свој живот у цркви заснива на нивоу фолклорно – историјског односа, али се не саживи са њима исконски – казао је Ђекић додавши да је, с обзиром да је све учесталији тренд да се за вријеме великих празника напушта кућна традиција и удаљава од храмова, важно подсјетити на сабирање.
– Само окупљање вјерника на литургији и литургија са њеним елементима су срж празника, па и заједништво послије литургије. Ми за Васкрс, послије литургије имамо заједничко послужење за све присутне. Све припремљено се изнесе испред храма и сви се послуже – рекао је Ђекић.
Максимовић је објаснио да у овом храму вјерници на исти начин обиљежавају и друге празнике.
– Након празника Цвијети, слиједи спомен Страсне седмице, а њена завршница почиње од Великог четвртка, када је спомен Тајне вечере, и тада је обичај да се у храмовима чита 12 страсних јеванђеља, а на Велики петак врши се сам помен страдања. По традицији, на вечерњој служби се износи плаштаница на којој је извезено погребење Христово, његово тијело положено на одру и окружено Богородицом и анђелима када вјерници долазе да се поклоне плаштаници – рекао је Максимовић истакавши да је српска традиција формирала и обичај провлачења „испод Христовог гроба“.
Свештеници су истакли да се од подне на Велику суботу црква пресвлачи у свијетле одежде, почиње свечано богослужење у свијетлим тоновима, јер васкрсење представља догађај свјетлости божанске.
Српска прaвославна црква и вјерници Васкрс ове године прослављају 5. маја, а претходе му празници Лазарева субота или Врбица и Цвјетна недјеља.
Васкршња јаја
И у храму Преображења Господњег, на васкршње јутро вјерницима буду подијељена у црвено офарбана јаја која украсе малишани на радионици коју организује Коло српских сестара „Царица Милица“.
Изградња храма
Свештеник Синиша Максимовић подсјетио је да је у посљедње двије године храм Преображења Господњег добио нове елементе.
– Уз храм је изграђен звоник, а до краја године планирано је да буде употпуњен звонима. Надамо се да ћемо успјети и да наставимо осликавање храма, до сада је осликан и позлаћен олтар, централна купола са пандатифима, а у овој години фрескописамо и бочне сводове – рекао је Максимовић додавши да су планови усмјерени и у правцу пројектовања будуће парохијске сале са библиотеком, канцеларијом и продавницом.