У САД-у сам се са, као избјеглица, нашла са тек 18 година и једним кофером, потпуно несвјесна ситуације у којој се налазим, али са жељом да заборавим ратна дешавања. Окренула сам се књигама, учењу и науци што ме је даље одвело ка физици и истраживањима која проводим у друштву врхунских свјетских научника и нобеловаца.
Казала је то рођена Дервенћанка Катарина Чичак, која и данас живи и ради у САД-у, а чији се допринос науци огледа у области физике. Ова научница испричала је Дервентском листу своју животни пут који свједочи о том да искључиво знање, упорност и храброст отварају врата импресивне каријере, али и о безбрижном дјетињству у родној Дервенти.
– Живот и дјетињство у Дервенти памтим као савршено. Сјећам се безбрижног одрастања, дружења, бескрајних шетњи корзом, излазака са другарицама и концерата тадашњих локалних рок бендова. У основну школу у Бунар ишла сам неколико година, а остатак у тадашњу Основну школу „Здравко Челар“, послије чега сам уписала математичко – рачунарски гимназије смјер у Дервенти. Тата је, између осталог, био власник ресторана „12. километар“, а мама запослена као љекар опште праксе и заиста смо лијепо живјели. Тај дио мог живота памтим као једну бајку коју је срушио рат – испричала је Чичак.
Њену младост у потпуности је обиљежио рат и одлазак од куће.
– Одселили смо се у Загреб, а убрзо је до мене стигла информација да хуманитарно удружење из САД-а жели да одведе, школује и стипендира надарене ученике из Хрватске. Нисам у првом кругу ни ушла у ужи избор, јер сам ја била из БиХ. Међутим, једном другару нису родитељи дозволили да иде па сам ја самоиницијативно отишла код педагога и замолила да се на неки начин заложи за мене. На крају, уродило је плодом и изабрали су ме. Са једним омањим кофером и великим сновима и жељама стигла сам на амерички континент. Током периода школовања, селила сам се неколико пута, била код три различите породице гдје сам заиста осјетила сву топлину породичне атмосфере, али и подршку за моје напредовање на пољу науке – испричала је Чичак додајући да је још на основним судијима један од професора открио њену надареност и наклоност ка физици.
Доба основних, мастер и докторских студија ова рођена Дервенћанка описује као веома занимљиво животно доба.
– Нa Универзитету Јужне Каролине била сам ангажована као стажиста на пројектима који су повезани са НАСА гдје сам имала прилику да комуницирам и са астронаутима током њихових мисија. Моје академско путовање наставила сам на Корнел универзитету и ту сам схватила да је физика постала мој начин за разумијевање свијета. Тада сам званично и престала да будем студент и постала сам истраживач. Послије Корнела, током пост докторских истраживања постала сам дио тима који је конструисао микроскопске структуре, такозване квантне бубњеве. То су уређаји који омогућавају научницима да истраже гдје се налази граница између квантног и класичног свијета, што је једно од најтежих проблема савремене физике, али и науке. То је један историјски искорак, јер смо тим експериментом квантно повезали вјештачки изграђене микроскопске објекте и тиме отворили врата новим технологијама попут квантних рачунара и ултра осјетљивих сензора – објаснила је она додајући да данас живи у Болдеру, мањем граду у Колораду и ради у лабораторији која се налази у оквиру Националног института старндарда и технологије.
– То је једна од најважнијих научних институција у САД-у. Бавим се развојем суперпроводљивих квантних система и оптомеханичких уређаја који омогућавају проучавање квантних феномена у системима који су већи него што се то раније сматрало могућим – казала је ова физичарка чији су научни радови и глобални утицај препознати и потврђени низом престижних награда и признања.
Једна од најзначајнијих награда стигла је од америчког Министарства трговине.
– За истраживања која су експериментално тестирала границе величине при којој квантна механика прелази у класичну физику добила сам златну медаљу и то убрајам у највеће успјехе када је ријеч о мојим научним постигнућима, али је награда и признања било још мноштво. Међутим, то нису индивидуални успјеси. То је успјех једног одличног тима. Имам среће да сам у својој професионалној каријери била окружена најбрилијантнијим умовима данашљице укључујући и неколкико добитника Нобелове награде – поносно је истакла Чичак.
Дервента
Катарина Чичак, прије него се остварила у улози мајке, често је долазила у Дервенту.
– Волим да дођем у Дервенту, волим сваки њен кутак. Мало дужи период нисам долазила, јер је тешко путовати са близанцима, a када сам долазила ишла сам обично до Загреба да обиђем фамилију. Међутим, сада су дјевојчице већ тинејџерке и веома су радознале да виде гдје се то мама родила и одрасла – казала је Чичак.