Да је живот коло у којем се смјењују срећа и туга најбоље су за пет деценија заједничког живота упознали Јагода и Благоје Симић, чију су брачну луку испуниле године среће, заједништва и напретка, али и искушења и највеће родитељске туге.
Симићи су скромно, уз најближу родбину и пријатеље 11. јануара, обиљежили 50 година брака, присјећајући се свега што су им донијеле године заједничке борбе са животним вјетрењачама.
– Јагоду сам примјетио на игранкама које су у одржаване код Лексије. Упознали смо се прије мог одласка у армију 1969. године. Она ме је чекала и када сам се вратио са одслужења војног рока, вјенчали смо се. У то вријеме све је било другачије, живот, рад, баш све – прича Благоје сјетно додајући да се човјек навикне на оно чега нема, а ужива у оном што има.
– Сваки почетак је тежак, па је тако био и наш – додао је Благоје.
Јагода каже да у њиховом познанству није било посредника, већ да су се срели на игранкама.
– Тешко ми је пало када је морао отићи у војску. Али, издржало се и послије повратка из војске вјенчали смо се. Било је тешко у почетку, нисмо имали своје собе, нисмо имали ништа, али све смо својим радом градили и стварали – присјећа се Јагода.
Рођењем сина Оливера 1975. године срећи Благоја и Јагоде није било краја.
– Када је син завршио основну школу преселили смо се у Њемачку. Ни тамо није било лако. Нови људи, други језик, одвојеност од родбине и пријатеља. Али и то смо заједно савладали – испричала је Јагода.
Да је живот ријека која носи прегршт неизвјесности, а неријетко и највеће туге, Благоје и Јагода спознали су прије неколико година када су изгубили сина. Трачак радости у њихове животе од тада уноси четворо унучади када им дођу у Дервенту или када их они посјете у Њемачкој.
– Имали смо жељу да у Бишњи саградимо црквицу посвећену Светом Николи и градњу смо почели док је и наш син Оливер био жив. Наша крсна слава је Свети Никола, а и унук носи име Никола. Одлучили смо да саградимо мјесто на које би долазили и које би служило вјерном народу. Син је тамо крстио наше унуке Максима и Леонида и то је догађај који је за нас посебно важан. Након његове смрти ми смо смогли снагу да завршимо градњу црквице, коју је епископ Фотије освештао у јуну прошле године – казао је Благоје који је са Јагодом одувијек био веома везан за Дервенту.
Наиме, Симићи су током посљедњег рата из Њемачке слали помоћ пријатељима, родбини и борцима, за шта су добили и бројне захвалнице.
Одликовање
Благоја и Јагоду Симић епископ зворничко – тузлански Фотије одликовао је Орденом Краља Драгутина за оданост цркви и несебичну хришћанску љубав исказану кроз активно учешће у градњи параклиса Светог Николаја. Свој допринос у изградњи храмова дали су и у другим дервентским парохијама.