Пише: мр Каролина Зечевић, дефектолог – логопед
Први одлазак код логопеда је веома често велика непознаница како за родитеља тако и за дете. Уме да буде стресан, јер родитељи очекују превише од своје деце, а деца постају збуњена у доказивању својих способности пред родитељима.
Већ у узрасту од шест месеци могуће је урадити логопедску дијагностику, иако дете у том узрасту не говори. Уколико дете похађа предшколску установу васпитачи треба да саветују родитељима преглед код логопеда. У домовима здравља то раде педијатри, у оквиру систематских прегледа, али и на лични захтев родитеља. (У Дому здравља Дервента деца остварују право на упутницу за логопедску терапију).
Логопедски преглед се обавља из два дела и укључује узимање анамнестичких података од мајке, односно податке о трудноћи, раном психомоторном развоју детета, те осталим информацијама које су логопеду важне за постављање дијагнозе.
Са дететом се приступа индивидуално, на пријатељски начин. Примењују се стандардизовани дијагностички тестови и протоколи на основу којих долазимо до дијагнозе. Опсервација детета је веома важна у дијагностици. Управо кроз опсервацију спознајемо дететову вербалну и невербалну комуникацију. Уколико логопед процени да је неопходно, дете се прослеђује на тимску обраду (педијатар, неуропедијатат, психолог, педагог) и тражи се опсервационо мишљење од васпитача уколико дете похађа предшколску установу. Важно је истаћи да свако говорно-језичко одступање неће само да се коригује без активне логопедске терапије.
Родитељ је важан кооперант у терапији, стога се веома често ради саветовање родитеља како би се постигли оптимални услови за рад и одговарајуци ниво развоја дечјег говора и језика.