Статус града за Дервенту представља додатни вјетар у леђа за напредак и развој, те награду за све напоре који су уложени да ова општина од ратног згаришта постане урбана средине.
Истакнуто је то јуче током расправе о Приједлогу закона о граду Дервента у Народној скупштини РС, што је посљедњи корак у преласку Дервенте у ред градова. Званични поступак за промјену статуса Дервента је покренула крајем 2019. године, а услиједиле су законске процедуре које су финализоване законским приједлогом граду Дервeнта.
Образлажући Приједлог закона о граду Дервента посланицима Народне скупштине министарка управе и локалне самоуправе РС Сенка Јујић, казала је да се овим актом уређује подручје, надлежности, органи и финансирање града.
– Законом о локалној самоуправи прописано је да се град може успоставити на урбаном подручју које чини јединствену географску, социјалну, економску, историјску и територијалну цјелину са одговарајућим нивоом развоја и ако има више од 50.000 становника и у посљедње три године има статус развијене општине – рекла је Јујићева додавши да се статутом града, у складу са законом, уређују надлежности, организација и рад органа, његова обиљежја, учешће грађана у локалној самоуправи, као и друга питања од значаја за остваривање права и дужности града Дервента.
Шеф Клуба посланика СНСД-а у Народној скупштини Игор Жунић изнио је чињенице које говоре у прилог дугој и богатој историји Дервенте, као и подизању из „пепела“ послије посљедњег рата, те подацима о тренутном степену развоја.
– Прије 30 година о Дервенти се говорило као о најпорушенијој општини у бившој Југославији, о општини о којој су размишљали како да је припоје некој другој локалној заједници, јер није било могућности за живот. Данас, са поносом могу да кажем да у Народној скупштини и пред читавом јавношћу Српске, говоримо о Закону о граду Дервента. Дервента је тај статус заслужила, и што је најважније, испунила све законске услове да постане град – рекао је Жунић подсјетивши да је Дервента прије двадесетак година била неразвијена општина и за релативно кратко вријеме успјела је да се трансформише у урбану средину.
– То, ни уз наслијеђе које имамо, попут болнице која је изграђена 1885. године, водовода и Гимназије који постоје већ 130 година, Дервентског листа који постоји 108. година, није било лако. Због свих потешкоћа на које је наилазила, Дервента се увијек изнова рађала и управо због тога је статус града награда за све вриједне људе који живе и раде у Дервенти без обзира на националну или политичку припадност – рекао је Жунић.
Он је нагласио да је статус града награда и за политичке структуре које су уложиле енергију да Дервента изгледа како данас изгледа.
– При томе мислим на Милорада Симића, који је начелник Дервенте у петом мандату и који је своју животну мисију, енергију и способност у посљедњих двадесетак година уложио у то да окупи тим људи, и допринесе томе да данас причамо о граду Дервента. Управо је статус града круна његовог рада. Захвалност за напредак заслужују и друге структуре политичког, друштвеног и привредног живота Дервенте – истакао је Жунић додавши да је статус града шанса за Дервенту, али и читаву Посавину, да направи нови искорак у свом развоју.
– Грађани Дервенте, њено руководство, привредници и становници заслужили су то. Ово је њима нова енергија, на неки начин и вјера, да шира друштвена заједница нуди нову шансу и нову перспективу – поручио је Жунић додавши да вјерује да ће посланици Народне скупштине подржати Приједлог закона о граду Дервента.
Посланик СДС-а Небојша Вукановић током расправе о овом законском приједлогу рекао је да су хвалоспјеви о Дервенти очекивани, изнијевши низ паушалних оцјена на рачун начина функционисања ове општине. Он је нагласио да Дервенти као граду не иде у прилог то што нема породилиште и што је затворена једна основна школа оштећена у земљотресу, као и то што још увијек није изграђена петља за ауто – пут Бањалука – Добој у Осињи.
– Да ли је важније да на улазу у Дервенту пише град или је важније обновити оштећену школу – упитао је Вукановић.
Жунић је подсјетио да су Вукановићеве колеге из СДС-а, док су били на власти у Дервенти, болницу укинули и њену опрему распарчали широм РС.
– За вријеме власти СДС-а, ауто – пут и петља у Осињи нису били ни планирани, али да сам тада био народни посланик, гарантујем вам да бих се изборио да ауто-пут прође кроз Дервенту. Петља у Осињи је одређена регулационим планом, извршена је експропријација, и све је припремљено да она буде између Осиње и Станара. То би требало да знате с обзиром да сте све те акте имали пред собом у Народној скупштини – рекао је Жунић додавши да је јасно да Вукановић износи наводе својих наредбодаваца.
Посланик ПДП-а Гордана Видовић казала је да поздравља статус града који ће Дервента добити, али да би убудуће требало промијенити критеријуме које је потребно испунити за промјену статуса, те се базирати на животни стандард и задовољство становника неке општине животом у тој локалној заједници.
Послије расправе о Приједлогу закона о граду Дервента као пратећи акт пред посланицима се налазио и Приједлог закона о измјени и допунама Закона о територијалној организацији Републике Српске.
Коначну одлуку о статусу града Дервента посланици би требало да дају сутра када је одређен дан за гласања о предложеним актима.
Уколико Приједлог закона о граду Дервента добије подршку већине посланика, Дервента ће постати девети град у Републици Српској.
Историјат
Игор Жунић је током расправе о законском приједлогу подсјетио да се Дервента први пут помиње 1392. године.
– Од тог периода до данашњег дана, она је имала буран развој. Пуно свијетлих тренутака, пуно рада, пуно ствари које град чине градом, али и пуно несрећа које се дешавају када се такав један простор и људи који живе на њему, налазе на раскрсницама. Осим ратних вихора, Дервенту су „јахале“ и неке друге политичке околности и трансформације које су се дешавале и послије Другог свјетског рата – рекао је он додавши да је Дервента у једном тренутку своје историје имала 70.000 становника, али су је у међувремену задесиле ситуације у којима су јој одузимане надлежности.