Пад производње рибе, коју је највише условила појава корона вируса, те потреба за значајнијим подстицајима који би побољшали пословни амбијент у области рибарства, биле су неке од основних тема данашњег састанка представника Привредне коморе Републике Српске и Групације удружења произвођача рибе који је одржан у Дервенти.
Састанак, којем су присуствовали и градоначелник Милорад Симић и предсјеник Подручне привредне коморе Добој Радован Пазуревић, окупио је десетак узгајивача рибе у Српској, а начелник Одјељења за сточарску производњу у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде РС Младен Стојановић истакао је да овај сектор има велики развојни потенцијал којем је потребна подршка.
– Ми смо уважили већину захтјева ове групације у оквиру расположивих финансијских средстава. Свакако да би било лакше за даљи рад када би била омогућена већа подстицајна средства, али ово није једина грана која трпи посљедице корона вируса. Дакле, имамо значајне потенцијале за аквапривреду и настојаћемо, уколико се укаже могућност, да уважимо њихове захтјеве и ову производњу доведемо на завидан ниво – рекао је Стојановић.
Развој ове гране производње подржава и градоначелник Милорад Симић истакавши да је један од највећих произвођача рибе управо Дервенћанин.
– Један од највећих произвођача рибе у Републици Српској је Станиша Марјановић, који се овим послом озбиљно бави и у Херцеговини. Свим произвођачима желим добар рад и добре закључке за будућност развоја рибарства на подручју РС- рекао је Симић истакавши да развој градова самим тим и Дервенте почива на привредном развоју за који Српска има потенцијала.
Секретар Удружења пољопривредне и прехрамбене индустрије при Привредној комори Републике Српске Драган Шепа објаснио је проблематику која је задесила овај сектор, као и кораке који су до сад предузети са циљем олакшица у наредном периоду.
– Привредна комора РС и Удружење заступају интересе привредних друштава, а с тим у вези смо на основу закључака са претходне сједнице иницирали и одржали низ састанака са ресорним Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде у циљу побољшања и повећања пословног амбијента привредних друштава посебно из области производње рибе. Низ проблема задесио је ову област када посматрамо период уназад неколико година, почев од пада производње, посебно говорећи о шаранским рибњацима. Од 12 рибњака пет је шаранских, а седам пастрмских, а на основу консултација привредних друштава подстицајне мјере нису биле довољне за подршку самог сектора – рекао је Шепа.
Он је додао да сектор рибарства има прилику за аплицирање за капиталне инвестиције, попут адаптације и реновирање постојећих објеката, као и за изградњу нових рибњака.
– Такође, увођење савремених технологија и модернизација постројења и опреме једна је од додатних мјера за капиталне инвестиције. Поред основне мјере која је годинама била у подстицајним мјерама за рибарство то је премија за производњу конзумне рибе, имамо и нову мјеру која се односи на откуп и прераду конзумне рибе, гдје ће основни циљ бити увезивање домаћих примарних произвођача са домаћом прерађивачком прехрамбеном индустријом, чиме ћемо увелико допринијети очувању производње, али и њеном повећању и пласирању на домаће и инострано тржиште – објаснио је Шепа.
Предсједник групације произвођача и узгајивача рибе унутар Привредне коморе РС Зоран Тепић истакао је подршку министарства у рјешавању проблема.
– При свим проблемима који су нас пратили у претходним годинама кроз активности у континуитету, министарство нас је значајно подржало са почетним и примарним мјерама које ћемо у наредном периоду да проширујемо. Наш задатак је да, кроз ову групацију, постанемо значајан фактор овог дијела привреде у региону – казао је Тепић додавши да је производња рибе значајно смањена, поготово узгој шарана, док се у производњи пастрмке биљежи благи раст.
Власник фирме Рибарство „Марјановић“ из Дервенте и домаћин овог састанка Станиша Марјановић казао је да је основни проблем са којим се сусреће пад потражње.
– Наша производња базирана је у Билећи гдје имамо кавезни систем капацитета 350 тона, а у Дервенти имамо мање мрестилиште од четири хектара. Ситуација је веома тешка, а посао је великим дијелом отежан усљед корона вируса. Шаран је врста рибе која је искључиво „славска“ риба, а цијена је ове године пала за око марку по килограму усљед превентивних мјера и одсуства поруџбина, што још додатно компликује нашу ситуацију- казао је Марјановић додавши да подстицаји чине основу капитала.
– Подстицаји носе велики дио средстава цијеле ове гране привреде и ту немамо равноправнан положај у поређењу са ФБиХ. Такође, проблем нам прави и увоз. Произвођачи искључиво могу да потражују веће подстицаје како би имали неку основу за даљи рад и да будемо бар конкурентни са ФБиХ – казао је Марјановић.