Дервентски књижевник, новинар, потпуковник Војске РС и бивши командант Осињске бригаде Савко Пећић сахрањен је данас на православном гробљу у Поточанима уз војне почасти, а породици и пријатељима у посљедњем испраћају вољеног и поштованог Песе придружио се и велики врој Дервенћана.
Сахрани уз постројавање почасног вода и музику Војног оркестра Трећег пјешадијског Република Српска пука Оружаних снага БиХ претходила је комеморација у Центру за културу коју су организовали Градска борачка организација и Српски књижевни клуб „Вихор“.
О томе колики је траг оставио у својој Дервенти говорили су његови блиски сарадници из Градске борачке организације, његови „вихораши“, али и пријатељи из Организације старјешина ВРС и Социјалистичке партије Дервенте, те градоначелник Милорад Симић.
Песа, како су га пријатељи и сарадници, али и други суграђани ословљавали, свој печат оставио је у бројним областима живота вољене Дервенте, а посвећеност друштвено корисном раду и биљежењу дамара свог града, посветио се од ране младости. У свему што је радио, како је истакао предсједник Градске борачке организације Чедо Вујичић, почетна, али и коначна тачка увијек је била породица.
– Још у раној младости, Савко је показивао склоност ка друштвено корисном раду, па га памтимо као извиђача, горана, пјесника, фудбалског судију, омладинског активисту. Немјерљив је његов допринос у „Вихору“, удружењу рибара, Рукометном клубу и бројним организацијама, али и у политици. Ми који смо му били блиски памтимо његове критике, које су понекад биле и оштре. Није се либио да нам каже оно што му се не допада, али нас је крају увијек очински савјетовао и ни са ким се није завадио. Савко је био људска величина – рекао је Вујичић.
Да је Пећић оставио неизбрисив траг на све генерације у Дервенти истакао је и градоначелник Милорад Симић, казавши да је Савка упознао давне 1969. године.
– Савко је био писац, хроничар, борац и човјек који је примјер како треба анимирати породицу, о којој је говорио увијек са посебном бригом и пажњом. Сви ми кажемо да знамо вољети унуке, али Савко је то радио на посебан начин. Задовољство ми је што смо дуги низ година били прилично блиски. Кажу да човјек може умријети два пута, једном кад умре природном смрћу, а други пут кад га се заборави. Хоћу да вјерујем да Дервента Савка неће заборавити, неће моћи. Оставио је толико лијепих трагова, тековина и свима нам је велики губитак када изгубимо човјека који је једноставност и обичност преносио на младе генерације. То су ствари које се не могу мјерити новцем, нити то требају, а Савко никад није жудио за новцем и то је велика ствар – рекао је Симић.
Једна од највећих Пећићевих љубави било је писање, а траг који је оставио у Српском књижевном клубу „Вихор“, неизбрисив је.
– Мало је средина које се могу похвалити са људима какав је био наш Савко и можемо бити срећни што смо упознали човјека који је своје цјелокупно стваралаштво везао за овај град и људе. Без задршке можемо рећи да је био најзначајнији хроничар новијег времена, а његова дјела могу послужити и већ служе свима који крећу на пут стваралаштва у области медија, културе, спорта и веза међу људима – рекао је предсједник „Вихора“ Ненад Симић додавши да је са Пећићем сарађивао више од двије деценије током којих је свједочио бројним добрим дјелима и стваралштвом које само дјелимично чини 14 објављених књига прозе и поезије.
– Крајем прошле и почетком ове године пронашао је снагу и вољу да чак и нарушеног здравља припреми и објави још двије књиге. Бавио се и дигиталном фотографијом и кроз сав свој рад на посебан начин промовисао је Дервенту и њене људе. Много тога што је вриједно сакупљао је годинама и чувао, да би личном одлуком установама културе, организацијама и појединцима све то поклонио – додао је Симић позивајући суграђане да буду поносни што ће чувати сјећање на њега и оно што је за живота урадио.
Да је кроз новинарство, спорт, културу и у ратна и у мирна времена дао велики допринос локалној заједници истакли су из Социјалистичке партије, а писмо предсједника Градског одбора странке Славена Гојковића прочитао је Бојан Радановић.
– Драго ми је што је Дервента за живота показала да цијени Савков лик и дјело тако што му је додијелила Захвалницу као једно од највиших општинских признања, а чији смо били иницијатори. Волио је рећи да је књижевник па овом приликом желим да у том духу кажем да својим рођењем сви пишемо своје стихове у своје књиге живота, а он је сада исписао своју задњу страницу и урадио је то маестрално. Част ми је што сам те познавао драги пријатељу – навео је Гојковић у писму, а Радановић је истакао да Пећићевим одласком изгубио пријатеља.
О Пећићевим војним подвизима и достигнућима говорио је пензионисани пуковник ВРС и предсједник Удружења резервних војних старјешина ВРС Мико Шкорић, који га је познавао пуне три деценије.
– Савко је био мој колега официр из „билећке школе“, био је јак и образован и никада се није предавао. Све своје капацитете ставио је на располагање Дервенти и овом региону. Формирао је бригаду која је прије тога била у партизанској дивизији и није имала обрисе какве је Савко са својим сарадницима направио. Богу хвала, бригада је успјешно ратовала, учествовала у ослобођењу Дервенте и цијелог посавског дијела до Брода, након чега су услиједиле друге обавезе и дужности које је успјешно обављао. Борио се за побољшање статуса обичног борца до краја живота – рекао је Шкорић подсјећајући да је Пећић био предсједник Градске организације Старјешина ВРС која је формирана међу првима и вјешто вођена.
Због немогућности да се обрате на комеморацији, саучешће поводом Пећићеве смрти изразили су представници Рукометног клуба „Дервента“ и шеф Клуба посланика СНСД-а у Народној скупштини РС Игор Жунић, а телеграм саучешћа Градској борачкој организацији и породици упутио је министар рада и борачко – инвалидске заштите РС Душко Милуновић.
Савко Пећић преминуо је у сриједу у 73. години послије борбе са тешком болешћу.
