Послије периода који је био обиљежен радњама које су биле директно уперене против сваког облика напретка, против свега што је било у интересу већине грађана, периода током којег је искасапљен један капитални буџет, срећом је дошла стабилност у Скупштину града. А стабилност значи могућност планирања, организовања, реалног сагледавања потреба и могућности.
Рекао је то у интервјуу Дервентском листу градоначелник Милорад Симић осврнувши се на стабилизацију политичких прилика у граду, посљедице које глобална кретања имају и на грађане Дервенте, као и на планове који би требало додатно да унаприједе живот у граду.
– Влада РС је планирала да уложи озбиљна средства ове године на подручју Дервенте, а имаћемо сасвим сигурно и средства суфицита из прошлогодишњег буџета. И ове године очекујемо завидан суфицит, односно остатак средстава послије обрачуна. Коришћење тих средстава биће предмет посебног документа који ће се наћи пред одборницима на једној од наредних сједница – рекао је Симић.
Шта је то што је, према Вашем виђењу, обиљежило први квартал 2022. године у Дервенти?
– Рекао бих да је први дио године обиљежило оно чега више нема и оно што се у међувремену појавило и то на глобалном плану, с обзиром да се у свијету ништа лоше не може догодити, а да нема утицај на нас. А нема више или је нема у толикој мјери, је опасности од пандемије, нема више пресије у вези са короном и све што је ова пошаст донијела са собом. Али, нема више ни мира на какав смо били навикли. Наиме, овај рат који се догађа у Украјини је од нас удаљен хиљадама километара, ми нисмо директно укључени у сукоб, али оставља значајне посљедице на нас и има огроман утицај на наше животе.
Евидентно је да је Дервента, послије политички турбулентне протекле године, ушла у мирнији период. Које бенефите грађани могу да очекују од тога?
– Политичка стабилност је предуслов за многе друге или све друге ствари које се директно тичу људи, породица, њиховог квалитета живота. За разлику од претходног питања, овдје је ријеч о нашем микро, односно локалном плану и ово зависи само од нас, наших односа, спремности да рационално размишљамо и тако даље. Послије периода који је био обиљежен радњама које су биле директно уперене против сваког облика напретка, против свега што је било у интересу већине грађана, периода током којег је искасапљен један капитални буџет, срећом је дошла стабилност у Скупштину града. А стабилност значи могућност планирања, организовања, реалног сагледавања потреба и могућности. Да не говорим о томе како политичка стабилност или нестабилност утичу на одлуке људи који се баве бизнисом.
Грађани, у сваком случају, могу да очекују реализацију пројеката за које смо се с њима усагласили или за које смо постигли висок степен консензуса. Међу овим пројектима су и они који су „звучнији“ од других, као што су реконструкција објекта Основне школе „Никола Тесла“ и изградња осињског водовода. За избор услуге пројектовања реконструкције школе процедуре су у току, али не могу а да не кажем да наилазимо на бројне опструкције. Скоро је невјероватно чиме се неки људи, надриполитичари баве, али то ће проћи и остаће само забиљежено ко је какав допринос дао, а потрудићу се да остане забиљежено и ко је опструисао.
Грађевинска сезона је увелико у току, уговорени су и започети бројни пројекти, креиран је и капитални буџет. Који су то актуелни, али и предстојећи инвестициони захвати које бисте истакли?
– Тешко је сада правити разлику међу пројектима, односно инвестицијама. Неком је важније стотињак метара асфалтираног пута до његове куће, него сви ауто – путеви овог свијета. Тек када капитални буџет буде усвојен знаћемо шта ћемо радити ове године. Оно што са сигурношћу могу да кажем јесте чињеница да је цијело подручје Дервенте равномјерно заступљено, да се, током израде приједлога, нису правиле никакве разлике, а најмањи утицај је имало политичко опредјељење људи који живе на локацијма гдје се планира изградња. Од раније имамо припремљених седам пројеката изградње канализације, од којих су најозбиљнији они у Поточанима, на Чардаку, Лугу и тако даље. И Влада Републике Српске је планирала да уложи озбиљна средства ове године на подручју Дервенте, а имаћемо сасвим сигурно и средства суфицита из прошлогодишњег буџета. И ове године очекујемо завидан суфицит, односно остатак средстава послије обрачуна. Коришћење тих средстава биће предмет посебног документа који ће се наћи пред одборницима на једној од наредних сједница.
Почела је изградња осињског водовода и о његовом значају најбоље говори обухват домаћинстава која ће „напојити“ питком водом. Слиједи и реконструкција објекта Основне школе „Никола Тесла“. Значи ли то да би Дервента у овој години могла да ријеши нека од највећих инвестиционих питања?
– Ове двије ствари које сте поменули су заиста врло озбиљни захвати и њихов завршетак ће правити разлику у квалитету живота великог броја наших становника. О значају водовода не треба трошити ријечи, јер је то нешто што је насушна потреба око хиљаду домаћинстава која су се пријавила. Јавност зна да је у току изградња главног цјевовода и пројектовање 22 крака који воду треба да доведу до потрошача, односно домаћинстава. Изградња цијеле мреже трајаће неко вријеме, а одговор на питање колико ће трајати добићемо послије окончања избора извођача радова. Кад је ријеч о школи тај посао ће трајати сигурно дуже од ове грађевинске сезоне, али како би елиминисали све сумње у безбједност ученика и свих других који ће боравити у том објекту, све што се буде радило биће транспарентно и засновано на ставовима и мишљењима стручњака.
Привредни показатељи за прошлу годину били су више него позитивни. Каква је ситуација у првом дијелу ове године?
– Да, протекла година је била више него добра у привредном смислу. Дервентска привреда остварила је извоз од 333 милиона марака, односно 12.000 марака по глави становника. И по том показатељу смо далеко испред многих локалних заједница у Републици Српској. То се одмах одсликава на укупну потрошњу, а даље на буџет. За ову годину тешко је прогнозирати шта ће се догодити, јер су на сцени потпуно нове околности, али ја сам убијеђен да дервентска привреда неће правити корак назад, него да ће се тражити начин да се направи искорак напријед. Да се пронађу нови послови, нова тржишта, освоје нове технологије.
Шта видите као највећи изазов за Дервенту у предстојећем периоду?
– Мир и стабилност су предуслов за све и потпуно сам сигуран да дио који се нас тиче у том смислу, неће бити доведен у питање. Ако тај предуслов имамо, морамо тражити начин да се крећемо напријед, јер живимо у времену кад је стагнирање у ствари корак назад. Због тога морамо уложити напор да правимо корак напријед како би прво одржали достигнути степен развоја, а онда и побољшали укупно стање.
Предстоје нам васкршњи и првомајски празници. Која је Ваша порука суграђанима?
– Лијепо би било да празник Васкрсења Христовог буде мотив за изградњу добрих међусобних односа међу онима који су дошли у неку врсту конфликта или неспоразума. Да се потисну разлике и непријатељства и да уступе мјесто братским изразима љубави. У том смислу, желим све нас да позовем да се мало примиримо, да мало прикочимо и смањимо доживљај када неког треба критиковати и о њему говорити лоше. Обујмо туђе ципеле па провјеримо како је у њима, због чега су изречене ријечи које су изречене, због чега су направљени гестови који су направљени, па тек онда судимо. Онима који су тај мир већ пронашли желим да никада не спознају шта је имати унутрашње немире, а оним којима је тешко да им дођу љепши дани. За све то је прилика овај празник, чија суштина је праштање и помирење.
Свим радницима и синдикалним активистима желим да честитам 1. мај, те да им поручим да се за права радника боре на најбољи и најефикаснији начин. Задовољан радник је гаранција успјешног пословања, док је незадовољан радник знак да послодавац није испунио очекивања ни своја, ни заједнице у којој ради.
Економска
„крва слика“
Каква је тренутна економска „крвна слика“ Дервенте с обзиром на поремећаје на глобалном плану који се, готово свакодневно, преливају и на економију Републике Српске и сам град?
– Оно што је за нас важно јесте чињеница да пандемија и овај рат који се догађа у Украјини, за сада нису узроковали масовни губитак радних мјеста. Ствари као што су рат или пандемија су глобалне природе и ми на њих не можемо да утичемо, али је добро да у нашим привредним субјектима нису оставили траг. Наравно, нико не може да тврди да није било никаквог утицаја и да није требало више умијећа и знања да се преброди криза и да, на крају, то није утицало на обим пословања.