Ријека Укрина непресушан је извор инспирације генерацијама Дервенћана, али и житељима других мјеста, а неколицина заљубљеника у ову ријеку одлучила се за истраживачки поход, односно спуст чамцима њеним током.
Идеја да се истраже обале Укрине родила се прије неколико година, а иницијатор спуста чамцима био је сликар Саша Богдан који је са пријатељима већ годинама планира да упозна неоткривене тајне Укрине.
– Ове године успјели смо да реализујемо тек један дио замисли, односно спуста ријеком. Неколико мојих пријатеља су имали жељу да учествују у томе, међутим због обавеза су били спрјечени, тако да смо Ненад Тутњевић, Саша Ђекић и ја са два чамца и опремом почетком јула кренули ка реализацији те идеје – рекао је Богдан.
Током спуста који је трајао четири дана, а који су почели у Кулашима, ови пустолови свједочили су нетакнутим природним љепотама и богатствима Укрине, али су се сусрели и са многим потешкоћама због којих су морали да прекину спуст.
– Спуст смо почели из Кулаша, дубоко у унутрашњости ријеке и непроходним током довеслали смо до ушћа велике и мале Укрине гдје се оне спајају, које су знато различите по боји и бистрини. Уз многе потешкоће, брзаке, природне препреке, наплавине и бране довеслали смо до Кремне и Брестова са десне и Штрбаца са лијеве стране у предиван и широк канал који је понегдје уз поприличне дубине фасцинирао алгама и подводним травама. Укрина из ове перспективе била је пуна абоноса који су високи и до пет, шест метара, а неки су се протезали читавом дужином, спајајући двије обале ријеке. Кроз плићаке довеслали смо на плажу поред излетишта „Укрински рај“ у Палачковцима, гдје смо због оштећења чамаца и опреме, одлучили прекинути даљи пут – испричао је Богдан.
Ентузијасти не намјеравају да одустану од идеје да чамцима пређу читав ток Укрине.
– Другу етапу спуста планирамо када временске прилике буду дозвољавале, а обухватаће дио од Палачковаца до излетишта Патковача – рекао је Богдан.
Овај поход подржала је локална управа, те Туристичка организација.
– Туристичка организација препознала је потенцијал за камперски и риболовни туризам с обзиром да би овим спустом и истраживањем тока Укрине забиљежили управо такве дестинације, бижељећи их из самог корита ријеке и представљајући их као природне љепоте Дервенте и Републике Српске – рекао је Богдан.
Бране и отпад
Иако ријека обилује природним љепотама, вјештачке бране и отпад који су несавјесни појединци оставили у ријеци, кваре њен изглед.
– Потешкоћа која нам се наметала у току спуста је неравномјерно низак ниво ријеке на појединим дијеловима, као и многе бесправно изграђене бране и то од грађевинског отпада тачније бетонских блокова – казао је Богдан истакавши да је ово истраживање послужило и како би подстакли суграђане да више поведу рачуна о очувању ријеке.
