Треба да памтимо своје претке и њихова страдања, не да бисмо злопамтили, него да бисмо постојали, да бисмо заслужили њихов благослов, не заборављајући их олако, не остављајући своју земљу и огњишта.
Поручено је то данас приликом обиљежавања датума страдања 405 невиних српских жртава усташког терора из Босанских и Нових Лужани, Костреша и Барице, а у чију част је у Босанским Лужанима подигнут Спомен – парк.
Од стравичног терора када су Срби лужанске парохије на мјесту гдје је изграђен Спомен – парк посљедњи пут стајали живи прошло је 80 година, а обиљежје је подигнуто на иницијативу потомака страдалих и учесника Другог свјетског рата.
Један од потомака страдалих и предсједник Савјета мјесне заједнице Лужани Дадо Петровић казао је да је подизање спомен – парка утјеха за породице да имају гдје да обаве помен за своје најдраже.
– Овдје је плоча од покојног стрица који је те 1941. године имао 19 година. Никад нисмо знали гдје је његово тијело, да ли је убијен на мосту на Сави или је одведен у Пожегу, а сада на овој плочи у Спомен – парку можемо да запалимо свијеће и положимо цвијеће за његову душу. На његовој плочи уклесан је датум 26. августа, када јебвише од 400 мјештана из четири села овдје доведено, мислећи наивно да иду на рад, међутим то је била клопка за њих. Нису смјели бјежати, јер су кући оставили породице, а да не би било одмазде, жртвовали су себе – рекао је Петровић истакавши да је 137 жртава било само из Босанских Лужана.
Данашње обиљежавање организовала је дервентска Организација СУБНОР-а и Градска управа Дервента, под покровитељством градоначелника Милорада Симића
– Босански Лужани и околна села су страдалачка, а то је показао, добрим дијелом и Први свјетски рат, Други поготово, а и одбрамбено – отаџбински. Тешко је и замислити човјеку који нормално размишља да 405 српских православних душа буде окупљено и да ту буде почетак њиховог краја. Ми бисмо данас у овом броју или и већем одали почаст и положили вијенце на мјесту гдје су ти људи страдали, али ни Јасеновцу не можемо приступити, па ни другим мјестима гдје су људи невино пострадали, што је неправда – рекао је Симић истакавши да је задовољство што су град Дервента и општина Брод заједно са борачким организацијама изградили обиљежје у част жртвама.
Предсједник дервентског СУБНОР-а Борислав Прерадовић казао је да је његовање помена на страдале обавеза.
– Жртве, њих 405, чија су имена уклесана у овом спомен – парку, немају ни своје гробове, нису ни сахрањени, не зна се ни гдје су убијени, а ово обиљежје подигнуто уз напоре мјештана и свештенства ове црквене општине остаје као опомена да се такво нешто никад не понови. Убудуће морамо водити рачуна да се ово обиљежје одржава и мислим да нема мјеста у РС да је оволико жртава пало у једном дану и зато заслужује да се значај подигне на ниво републичког значаја – казао је Прерадовић.
Објекат је подигнут уз помоћ општине Брод, а данашњем обиљежавању присуствовао је и начелник Зоран Видић.
– Посљедица наше богате историје јесу и многобројне жртве и то се, нажалост, десило и овдје у Другом свјетском рату. Српски православни народ је био поштен и вјеровао, можда, у тадашње институције и овај споменик је резултат тог повјерења, а нажалост, таквих споменика имамо и у Броду. Оваква мјеста треба да служе као нека институционална меморија да запамтимо шта нам се дешавало, да науче и млађе генерације и у том смислу обавеза свих локалних самоуправа јесте да помажемо изградњу оваквих обиљежја јер то представља наш минимум – истакао је Видић.
Вијенце на централни споменик положили су потомци страдалих, градоначелник Дервенте Милорад Симић и делегација града, начелник и делегација општине Брод, предсједник Скупштине града Дервента Мирко Земуновић, делегација Борачке организације општине Брод, ветерани специјалне полиције Добој, представници мјесне заједнице Прњавор Мали, те делегације политичких партија у Дервенти, СНСД, СДС, СП, ДНС и НДП.
Обиљежавању је присуствовао и шеф Клуба посланика СНСД-а у Народној скупштини РС Игор Жунић и представници јавног живота Дервенте и Брода.
