Станојка Демировић из Детлака, чијих су 95 година обиљежили трагедије и тежак рад, данас ужива окружена дјецом, унуцима, праунуцима, али и чукунунучетом, за које не штеди савјете и жеље да путем корачају часно и високо уздигнуте главе.
Бака Станојка рођена је 16. фебруара 1927. године у сусједним Штрпцима и прије два дана прославила 95 рођендан, а читав живот била је домаћица дом и дјецу подижући радом за дневницу.
– Родила сам седморо дјеце, а троје сам сахранила. То је моја највећа туга. Прво дијете сам сахранила када је имало три године, сина сам изгубила у посљедњем рату, а кћерка ми је умрла прије три године – са сузним очима прича ова времешна Дервенћанка којој ни данас не недостаје снаге да брине о својим потомцима.
Бака се сјећа да је младост провела у надницама, а све како би имала чиме дјецу да прехрани, те каже да се и сада мора радити, али да је некада то било много теже и да се све радило „голим рукама“.
– Купило се сијено ручно, пластило се, такође, ручно, а онда се из њиве на „подворима“ преносило до мјеста, гдје се, опет ручно дјело сијено. Кукуруз, цијеле њиве, све се ручно копало, а ралом и воловима орало. Исто тако се жито и брало, а ручно се жњела и дјела кукурузовина. Пшеница, зоб, раж и јечам су се жњели српом, па се послије залагали у дреш – објашњава бака додајући да би у данас мало ко могао издржати темпо рада који је био свакодневица њене генерације.
– Чини ми се да су тада људи имали много више снаге и елана за живот на селу. Можда је разлог што већина нас није ни знала за боље – истиче она констатацију да је посао за дневницу почињао у седам часова, а до тада код куће су се морале намирити животиње и спремити јело за дјецу.
– Комад погаче, комад сира, шоља кафе или млијека и ријетко парче сланине. То се јело док се радило – прича ова бака.
Присјећајући се старих времена, а њене младости, објашњава и како се живјело без радија и телевизије, те да су се временски оријентисали у односу на положај Сунца,.
– Иако је садашњој омладини све доступно, и имају могућности за све и свашта, некако имам утисак да смо били и задовољнији и срећнији – испричала је бака Станојка.
Чукунунуче
Бака Станојка Демировић каже да је богатом чине њена дјеца, четворо унучади, петоро праунучади и једно чукунунуче.
– Они су моја највећа радост – казала је времешна бака која је удовица већ 15 година.