Уз свечани пријем, прегршт емоција и поклоне лијепо сјећање на проведене радне тренутке, без дана боловања за 46 година радног стажа, са радног мјеста административно – финансијског радника из Средњошколског центра „Михајло Пупин“ данас је испраћена Јованка Петрушић.
Јованка је рођена 10. јануара 1958. године у Барици, а у школи је почела да ради 16. децембра 1977. године.
-Драго ми је да ме воле и цијене, као и ја њих. Човјек мора бити свјестан, прихватити све добро и лоше у животу, идеш даље, одрађујеш свој посао. Не требају се људи плашити радних обавеза, јер увијек има неко да помогне, да исправи грешке, јер свако у животу гријеши. Посао се мора одрађивати, тако сам ја радила све ове године – прича Петрушићева.
У вријеме када је почела радити школа се звала Средњошколски центар, гдје је било пет ОУР-а, радне заједнице и спортска дворана која је припадала школи.
-Било нас је баш пуно. Године 1984. било је 4.200 ђака, а исте године у први разред уписала сам 1.030 ђака. Све је ручно рађено, дјеца су била од капије до школе, ред је био. Сада је лакше, постоје комисије, па брже иде. Прво су биле обичне машине, копир апарат, након тога сам добила електричну машину и то је био закон, све до рата. Након рата опет су мало биле ручне машине и онда компјутер. У почетку нисам баш све знала са компјутером, али колеге су биле добре и помагале су, када нешто заштека, покажу и није било проблема – каже Јованка.
Током обављања посла, додаје, ни са ким није имала проблеме, ни са професорима, ученицима, директорима.
-Једноставно да ли сам по природи таква, зато ми и емоције прораде. Са дјецом сам била супер и они према мени, и задњих дане рада дошло је читаво одјељење да се поздрави – додаје она, наводећи да сви требају да се поштују и слажу.
Директор Средњошколског центра „Михајло Пупин“ Гордана Асентић додала је да је Јованка дугогодишњи радник школе на пословима административно – финансијског радника.
-Има пуних 46 година стажа, а најинтересантнији податак из њене каријере јесте да никада није користила боловање. Посао је обављала са великом професионалношћу, веома мотивисана. Ја сам дошла у школу на крају њеног радног вијека. Уписала је генерације и генерације ученика- додала је Асентићева.
Наводи да је Јованка увијек била на услузи свим запосленим радницима у школи, ученицима, једном ријечју свима које пут доведе у школске просторије.