Вакцина против грипа у дервентском Дому здравља доступна је од 30. октобра за категорије осигураника чије трошкове вакцинације у потпуности сноси Фонд здравственог осигурања РС, док ће комерцијална вакцина становници бити доступна од 1. новембра.
Како су појаснили из Службе за хигијенско – епидемиолошку заштиту, право на бесплатну вакцинацију, којој претходи преглед породичног љекара, имају обољели од шећерне болести који примају инсулин, обољели од исхемијске болести срца са уграђеним бајпасом или стентом, пацијенти који имају уграђане вјештачке валвуле или пејсмејкер, обољели од хроничне бубрежне слабости који су на третману хемодијализом и особе са трансплантираним бубрегом.
– Право на бесплатну вакцинацију имају и обољели од малигних болести који су завршили са хемиотерапијом и немају клиничких знакова болести, те обољели од мишићне дистрофије и мултипле склерозе, обољели од ХИВ-а и АИДС-а, дјеца лијечена од реуматске грознице са промјенама на срцу и цистичне фиброзе и особе са посебним потребама у колективном смјештају – објаснила је специјалиста епидемиологије др Милена Бјеговић Ђујић додавши да ће вакцина бити доступна и за лица која желе да се вакцинишу против сезонског грипа, а не спадају у ове категорије.
– За оне који не спадају у наведене категорије вакцина ће бити доступна од 1. новембра и коштаће 30 марака – истакла је др Бјеговић Ђујић.
Она је подсјетила да је вакцинација најсигурнија и најефикаснија мјера превенције против грипа и препоручује се свима, а нарочито особама старијим од 65 година, обољелим од шећерне и кардиоваскуларних болести, обољелим од малигних болести, особама са хроничним обољењима плућа и хроничном бубрежном слабошћу.
– Вирус грипа се лако преноси капљицама које се из уста и носа обољели избацују током кијања, кашљања, говора, ваздухом, рукама и предметима из околине који су непосредно дошли у додир са секретом из уста и носа обољелих, а преко слузокоже органа за дисање вирус улази у организам. Томе нарочито погодује дужи боравак у затвореном простору већег броја људи и нередовно провјетравање просторија – објаснила је др Бјеговић Ђујић појаснивши и како се развија грип код заражених.
– Послије једног до три дана долази до пораста тјелесне температуре, болова у згобовима и мишићима, опште слабости и малаксалости, цурења из носа, болова у грлу са израженим црвенилом и сувим кашљом. Болест код већине завршава потпуним опоравком за седам до десет дана, а код посебно осјетљивих особа, мале дјеце, старијих од 65 година и особа које болују од озбиљних хроничних болести могу се јавити озбиљне компликације, од којих је најчешћа упала плућа – појаснила је др Бјеговић Ђујић.
Из ове службе дервентског Дома здравља појаснили су и да се сваке сезоне прави нова вакцина против овог акутног вирусног обољења.
– Ове године вакцина садржи четири типа вируса и то два типа А – H1N1 и H3N1 и два типа Б вируса, а сваке сезоне се прави нова вакцина која садржи оне типове вируса који се тренутно налазе у циркулацији у свијету и даје се у једној дози. Дјеци која до сада нису била у контакту са вирусом препоручује се вакцинација у два наврата са размаком од мјесец дана између доза. Потребно је да од давања вакцине протекне најмање 15 дана да би се развио имунитет на вирус грипа – додали су из ове службе.
Савјети
Најефикаснији начин превенције од грипа је вакцинација, а могуће је и на друге начине смањити ризик од преношења инфекције. Препоручује се повећана хигијена руку, нарочито прије јела, по повратку са јавних мјеста гдје се окупља већи број људи, послије кијања и кашљања. Такође, препоручује се учестало провјетравање просторија, избјегавање затворених простора на којима се окупља велики број људи, те употреба једнократних папирних марамица приликом кијања и кашљања, те за брисање носа и њихово одлагање у корпу за отпатке непосредно по коришћењу.