Почињени злочин над недужним српским цивилима насеља Чардак вјечна су туга и опомена, а већим окупљањем у Спомен – комплексу, присуством молитви и евоцирањем успомена на убијене, поручујемо да је Чардак жив, да чувамо сјећање на наше страдалнике и мученике и да и даље чекамо да коначно правда стигне оне који су починили стравичне злочине.
Поручено је то данас током обиљежавања 31 године од највећег злочина над дервентским Србима, а у Спомен – комплексу „Чардак“ служена је молитва и положени вијенци и упаљене свијеће за њихове душе.
Највећи број Срба са Чардака, њих 37 припадници регуларне војске Хрватске и хрватско – муслиманских паравојних формација из Дервенте, убили су на Васкрс 26. априла 1992. године, док су преостали страдали у логорима. На мјесту гдје се налази спомен – обиљежје, пронађена је масовна гробница са посмртним остацима 19 мјештана, а тијела девет жртава пронађена су у католичком гробљу на Модрану.
Градоначелник Милорад Симић казао је да обиљежавање страдања на Чардаку говори да нема мјеста забораву на све оно што се дешавало 1992. године над српским народом.
-Не смијемо заборавити, јер ако заборавимо, можемо очекивати да нам се понови. Убијени ништа друго нису хтјели него остати код својих кућа 1992. године. Како је невјероватно када вас неко хоће унесрећити онда изабере Божић, Васкрс, Мали Васкрс, Видовдан, и овдје се догодио такав погром. Велики број људи је страдао, само зато што су хтјели остати код куће. Својом ногом нису крочили у туђе двориште и нажалост то их је коштало живота, коштало је живота цијелих породица – рекао је Симић.
Предсједник Удружења ратних заробљеника Дервенте Драго Кнежевић рекао је да су и 31 годину послије злочина још су свјеже ране.
-Овдје на мјесту гдје служимо помен и окупљамо се пронашли смо 19 људи убијених и бачених у масовну гробницу. На Чардаку су побијене и поклане цијеле породице, и то породице Живковић, Лазаревић, Зорић, Ћудић, а за тај злочин још нико није одговарао. Прошле су двије године а да тужилаштво није осумњичило никога за почињене злочине над овим породицама. Логораши умиру и ускоро неће имати ко да пред судом свједочи о злочинима – поручио је Кнежевић додајући да је недавна посјета предсједника Хрватске Зорана Милановића Дервенти и одликовање 103. бригаде ХВО-а досипање соли на ране Србима.
-Одликована је 103. бригада, а управо су њњни припадници побили те породице на Чардаку и остале цивиле. У досадашњим пресудама за мучења и убијања логораша, и неке почињене злочине је било пресуда за седам зликоваца, и укупно 47 година затвора су добили, што је мало у односу на све шта је учињено – наводи Кнежевић.
Супруга погинулог логораша Борка Гуњевић у Дому ЈНА била је притворена три дана, а са великом тугом дочекује сваки Васкрс.
-Супруг је био заробљен у Дому војске и ја са њим. Изашла сам из логора трећи дан, а он је остао. Тамо су де дешавале страшне ствари, људи су мучени, силовани, убијани. Били смо немоћни. Алмаз Незировић је мучио мога мужа и ударао до несвијести, а погинуо је 19. јуна 1992. године на копању ровова на Томасовом брду – испричала је Гуњевићева.
Уз захвалност Богу што је остао жив Момир Лазић присјећа се 26. априла 1992. године када је заробљен и одведен у логор у тадашњи Дом ЈНА.
-Не дај Боже ником да доживи ту незапамћену тортуру, понижавање и све оно нељудско што се може урадити једном човјеку. Како сам преживио најбоље знам ја сам, моја душа и моји сапатници који су били са мном. Осим Дома ЈНА, био сам на Рабићу, у Пољу, немам тачну орјентацију колико дана сам био гдје заробљен. Одвели су нас камионом у Жеравац гдје смо били на плус 40 степени, нисмо се могли окренути, без воде и хране. Био сам предвиђен за одстрел, ачи остао сам жив – рекао је Лазић, који је након 75 дана проведених по логорима размијењен у Броду.
Послије молитве у цркви Светог апостола Томе у знак сјећања на погинуле вијенце на спомен – обиљежје положили су чланови породица погинулих са Чардака, градоначелник Милорад Симић и замјеник градоначелника Синиша Јефтић, предсједник Скупштине града Мирко Земуновић, народни посланици Денис Пијетловић и Перо Ђурић, затим делегација Удружења ратних заробљеника, Градске борачке организације, Организације породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила града, те Градски одбор ветерана и организација старјешина.
Вијенце су положили и начелник општине Модрича Јовица Радуловић, представници Полицијске станице Дервента, затим засеока Шерг и делегације политичких партија СНСД, СДС, СП, ПДП, ДНС, УС, НДП и Народног фронта.
За злочине над Србима у Дервенти на 14 година затвора осуђена је Азра Башић, док је шест година добио некадашњи чувар у логору Рабић Алмаз Незировић. Нихад Хамзић Фриц осуђен је на двије године, Ивица Перковић Мунгос на четири године, Есад Чавалић на пет, а његов брат Дервиш на пет и по година затвора.
