Злочин над недужним српским цивилима из насеља Чардак вјечна су туга и опомена, а окупљањем у Спомен – комплексу подигнутом њима у част, присуством молитви и евоцирањем успомена на убијене, поручујемо да је Чардак жив и да живи сјећање на страдалнике, али и нада да ће одговорни за почињене злочине одговарати пред лицем правде.
Поручено је то данас, на Мали Вакрс, у Спомен – комплексу „Чардак“ током обиљежавања 32 године од
највећег злочина над Србима у Дервенти.
Највећи број Срба са Чардака, њих 37, припадници регуларне војске Хрватске и хрватско – муслиманских паравојних формација убили су на Васкрс 26. априла 1992. године, док су остали страдали у логорима.
На мјесту гдје је подигнуто спомен – обиљежје пронађена је масовна гробница са посмртним остацима 19 мјештана, а тијела девет жртава пронађена су у католичком гробљу на Модрану.
Да се на Чардаку десио злочин и да су страдали недужни људи подсјетио је градоначелник Милорад Симић.
-Ти људи су само мислили да требају бити код својих кућа, остати на свом прагу и страдали су. Не смијемо заборавити, опростити треба – казао је Симић истичући потребу достојанственог окупљања и обиљежавања тужне годишњице.
-Нама преостаје да се држимо заједно, да се држимо Србије, не штетимо БиХ, али хоћемо своја права која нам припадају – казао је Симић.
Незадовољство због непроцесуирања одговорних није крио предсједник Удружења ратних заробљеника Дервенте Драго Кнежевић истичући да су ране настале 1992. године још увијек свјеже.
-Данас се сјећамо свих који су побијени на свиреп начин, они нису ратовали у Славонском Броду као што је хрватска војска дошла и ратовала овдје. Убијене су цијеле породице за шта нико до данас није одговарао. Убијене је породица Лазаревић, породица Зорић, породица Ћудић – казао је Кнежевић истичући да је злочинце требало осудити најмање на 500 година за све учињене злочине над недужним српским народом.
-Ако се не може доћи до оних који су починили злочине, онда се може доћи до оних по командној одговорности. За све учињено нема оптужнице, нема суђења и то је јако жалосно – казао је Кнежевић.
Далибор Ђекић имао је само 14 година када му је отац Слободан убијен на кућном прагу, и то на Васкрс.
-Осјећања су данас помијешана, туга и жал. Ја сам имао 14 година када саж остао без оца и то је оставило празнину у срцу и души цијелога мога живота. С друге стране сам поносан јер је мој отац са комшијама уписао се у историју нашег града, уткао себе у темеље наше републике. Христос је рекао својим ученицима прије страдања „Не брините, не бојте се, јер ће ваша жалост окренути на радост“ – казао је Ђекић.
Сјенима чардачких мученика поклонили су се чланови њихових породица, градоначелник Милорад Симић и предсједник Скупштине града Бојан Радановић, делегације Удружења ратних заробљеника, Градске борачке организације, Удружења „Ветерани Републике Српске и Организације старјешина ВРС, Организације породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила града.
Вијенце су положили и представници Полицијске станице, Центра за ненасилну акцију Београд/Сарајево, те делегације политичких партија СНСД, СДС, СП, ПДП, ДНС, УС, НДП и Народног фронта.