Љубав према изворној музици и шаргији била је довољно јака да сам почнем да учим да свирам на овом традиционалном инструменту, а потом и на виолини, а жеља ми је да снимим и своју пјесму.
Ријечи су то седамнаестогодишњег Владимира Симића, ученика средње медицинске школе, смјер физиотерапеут у Центру за дјецу и омладину са сметњама у развоју „Будућност“. Од када зна за себе, како каже, воли изворне пјесме и инструменте, и то му је у широкој лепези интересовања, главни хоби.
Прву шаргију добио је на поклон и то када је открио љубав према пјесми.
– Моја породица често прича о мојој љубави према изворној музици од малих ногу, па се често знају нашалити да сам прво пропјевао, па онда пропричао. Откад знам за себе увијек сам пјевао и пјесма је увијек била ту уз мене, а онда је то, за мене неком нераскидивом везом између изворне пјесме и шаргије, прерасло и у жељу да свирам тај инструмент – рекао је Симић додавши да се прије четири године интензивно посветио свирању.
– За шаргију сам почео да се интересујем као дијете, да узимам и превлачим прсте по жицама тако да се већ 13 или 14 година се „занимам“ шаргијом, али да учим да свирам инструмент почео сам прије четири године – објаснио је Симић истичући кроз смијех да му је најтеже „штимање“ инструмента.
Овај млади Дервенћанин рекао је да су први тонови које је успјешно савладао, тактови изворног кола „Келер“.
– Свирање шаргије сам учио по слуху и то на начин да чујем музику и док је не научим одсвирати, нисам одустајао. Тако пустим пјесму, пратим сегменте и временом сам се усавршавао. За савладавање неких дијелова или пјесама питао бих рођаке, познанике и старије свираче, а прије око годину кренуо сам и на часове свирања шаргије, али је професор поткрепљивао праксу кроз теорију, што сам већ савладао. Свакако, те часове сам преусмјерио на учење свирања виолине – објаснио је Симић рекавши жели да да свој допринос очувању изворне музике и пјесме.
– Мени је одувијек жеља да се изворна пјесма очува јер је то једно од највећих богатстава нашег краја и та жеља ме нагнала да учим свирати и шаргију и виолину. Наравно, инструменти заједно са пјевањем чине ту цјелину изворне пјесме, тако да се често деси и да напишем неку пјесму и прилагодим је за извођење – каже овај младић који је са пријатељем основао групу „Веселе ноћи“.
Жеља му је да сними своју ауторску пјесму, а док се то не деси ужива у извођењу својих омиљених стихова: „волим село и шаргију, свака част гитари, мени су љепши ти сеоски инструменти стари“.
Узори
Како је истакао овај млади умјетник и будући физиотерапеут, узора у изворној музици нема.
– Када бих морао да издвојим неког извођача да се донекле угледам на њега, то би био Марко Марковић чију музику стварно обожавам – рекао је Симић.