ДруштвоИЗДВОЈЕНО

Ћирилица брод који се
брани од најранијег узраста

Сиромашење израза, утицај интернета и популарних „емотикона“, те култура брзе и позајмљеницама и скраћеницама испуњене комуникације, све су присутнији и међу најмлађима, због чега је његовање матерњег језика од изузетне важности већ од првог сусрета са говором и писмом.

Став је то професора разредне наставе у дервентским основним школама који имају важну и незавидну улогу упознавања ђака са матерњим језиком и писмом. Поводом Међународног дана матерњег језика, који се обиљежава 21. фебруара, учитељи су с нама подијелили начине уз помоћ којих се  супротстављају сиромаштву израза, те подстичу описмењавање најмлађих генерација.

– Још од малих ногу треба да гајимо  и развијамо љубав код дјеце према писаној и изговореној ријечи. Важно је да се у разговору са дјецом лијепо изражавамо, да их пажљиво слушамо док говоре, да им читамо, да им пјевамо, рецитујемо – рекла је учитељица у Основној школи „19. април“ Сузана Брестовац примијетивши да дјеца све чешће у школу крећу са проблемима у говору.

– Примијетно је тепање, изговор ријечи без појединих гласова или једноставно сиромашан рјечник за тај узраст. Када је ријеч о писму, као стубу писмености, ми учитељи  највише волимо када нам дјеца дођу у школу без претходног знања, јер таква дјеца најбоље усвоје технику правилног писања. Када је почетно описмењавање дјетета правилно урађено, касније надоградња нових знања у говору, читању, писању иду лако – додала је она истакавши да је поред учитеља велику улогу у описмењавању имају, наравно, и родитељи.

Да формирање осјећаја за матерњи језик и писмо условљава осјећај припадности и идентификације са једном културом, обичајима и традицијом истакао је професор разредне наставе у ОШ „Ђорђо Панзаловић“ у Осињи Данијел Ложњаковић.

– Мотивисати дјецу да пишу ћирилицом је све теже због утицаја друштвених мрежа и глобалне употребе латинице. је што имамо прилику да кроз факултативну наставу дјецу упозанјемо са калиграфијом, па незаобилазне активности су и такмичења у лијепом писању и рецитовању – рекао је Ложњаковић.

Учитељица у ОШ „Тодор Докић“ у Календеровцима Данијела Кршић сматра да је важно код дјеце развијати љубав према писаној ријечи.

– Помоћу сликовница, књига, енциклопедија, одласцима у библиотеку и сличним активностима настојим мотивисати ученике да се заљубе у књигу и да схвате љепоту писане ријечи и често им кажем да нема љепшег и богатијег језика од нашег. Подстичем их кроз лектире, рецитаторске секције, дјечију штампу, квизове, језичке игре да формирају осјећај за језик готово кроз игру, тако да и немају стварни осјећај да уче, него им то долази природно. Укључивање дјеце у писање треба увести тако да им не ствара оптерећење, већ задовољство. – објаснила је Кршићева, а да је у најранијим разредима важније развијати сензибилитет и љубав према матерњем језику сложио се и професор разредне у ОШ „Никола Тесла“ Жељко Ђукић.

– Oписмењавање не смије бити одвојено од суштине матерњег језика, односно говора и писаног говора. Нит се описмењавање може сматрати као довољно самом себи. У разредној настави сматрам да је много важније развијати љубав према матерњем језику од саме технике описмењавања, у чему свакако, велику улогу може одиграти сама сензибилност учитеља према матерњем језику – казао је Ђукић који се примијетио да се од петог разреда  утицај интернета брзо и вишеструко појачава.

– Тај утицај се огледа у смањеној креативности говора матерњим језиком, ђаци више не воле часове културе говора, и ако говоре употребљавају краће синтагме које се учестало понављају у тим дјечијим активностима на интернету, а које у комбинацији са матерњим језиком не звуче нимало лијепо – рекао је Ђукић.

Скраћенице

Како су истакли учитељи, већ у нижим разредима основне школе примијетна је све учесталије комбиновање српског и страних језика.

– Оно што код дјеце често имамо прилику да чујемо јесте да, на примјер, за своју најбољу другарицу кажу она је моја: ,,BFF!“ (на енглеском језику: Best friends forever). Поред тога што,убацују у говор енглески језик, још га и скраћују. То нажалост примијетимо и у случају српског језика, тако да често можемо да прочитамо ЛП, умјесто израза „лијеп поздрав“ – казала је учитељица Сузана Брестовац.

Related posts

СИМИЋ: НАЈВАЖНИЈЕ ЈЕ ДА СИТУАЦИЈУ ДРЖИМО ПОД КОНТРОЛОМ

admin

Незапослена дјеца погинулих бораца да се пријаве за једнократну помоћ

admin

ПРЕЗЕНТОВАНА ТЕХНОЛОГИЈА БИОГАСНИХ ЕЛЕКТРАНА

admin

Ova web stranica koristi kolačiće za poboljšanje vašeg iskustva. Pretpostavljamo da se slažete s ovim, ali možete odustati ako želite. Prihvatam Pročitaj još