Животна искуства преточена у књигу под називом „Господе, хвала за сузе“ Дервенћанке Миланке Панзаловић представљена су вечерас дервентској публици у Народној библиотеци „Бранко Радичевић“.
Бројни пријатељи, познаници и суграђани имали су прилику да послушају одломке из живота ауторке, те да свједоче животној борби пуној успона и падова.
– Ово дјело је настало сабирајући кратке црте мог живота, од првих сјећања, када сам имала око три године, до данас. Таквих књига, као и свако други, могла сам да напишем неколико, али суштина коју желим да пренесем, суштина живота, јесте да када год паднемо, подигнемо се и опраштамо свима – казала је ауторка истакавши да је највећи дио књиге посвећен њеној борби за оздрављење, али и животнима неправдама.
– Највећи број страна посветила сам болницама, љекарима, операцијама, јер сам као дијете имала трауму и изгубила сам око. То је ожиљак који носим цијелог живота – рекла је Панзаловићева.
Она је додала да су највећа мотивација да укоричи свој живот били пријатељи.
– Никад нисам свој живот испричала у потпуности, иако имам велики круг пријатеља, којима сам читала своју поезију. Они су ме савјетовали да издам ово дјело. Увијек сам на папиру писала све што ме боли и тишти, увече бих плакала да би сутрадан устала са осмијехом. Тај папир и сузе, због чега сам и захвална, су ми дали одушка и снаге да се борим у животу – казала је Панзаловићева захваливши посебно Андријани Петрић која је била и модератор ове вечери.
– Помоћ коју сам пружила како би ово дјело угледало свјетлост дана једноставно је једно велико хвала за њену улогу у мом животу, треће баке – казала је Петрићева.
Миланка Панзаловић рођена је у Осињи, 1956. године, а у родном селу је завршила основну школу, док је средњу школу за усмјерено васпитање текстилне струке похађала у Дервенти. Од 1976. године радила је у текстилној индустрији „Укрина“ и то у свим фазама рада. Своје аутобиографско дјело посветила је својим и свим родитељима који су извели своју дјецу на прави пут.