Друштво

Љубав избрисала
километре и све препреке

Да права љубав не зна са километре и баријере доказали су Дервенћанин Немања Стјепановић и Јолисва Симанга из Јужноафричке Републике који своју срећу недавно крунисали браком.

Иако потичу из два различита краја свијета, Немањи и Јолисви то није била препрека да се заљубе и своју љубав његују и данас. Случајни сусрет у Јоханесбургу био је судбоносан и убрзо су схватили да желе да проведу живот заједно.

Послије изазова које носи веза на даљину, а које су успјешно заједно превазилазили, Јолисва је по први пут овог љета дошла у Дервенту, како би упознала Немањину породицу, а овом приликом њих двоје су и пред законом изговорили судбоносно „да“, што је први корак ка пресељењу овог пара у Дервенту, а свадбено весеље припремају за идућу годину.

Сасвим обичан сусрет у продавници био је довољан да се одмота клупко судбине и споји двоје младих.

– Фирма за коју радим 2021. године послала ме у Јужноафричку Републику, у Јоханесбург, на 12 мјесеци. Јолисва је тада завршавала студије. Упознали смо се на каси у продавници, био сам на паузи и чекао да платим ручак, а она је била испред мене у реду и апарат јој је стално одбијао картицу. Био сам у журби и губио стрпљење, тако да сам понудио да платим и њен рачун, што је она прво одбила, али је на крају прихватила. Касније ме сачекала на излазу како би ми дала новац. Тако је почела наша прича – присјетио се Немања додавши да када му је истекао уговор, везу су наставили на даљину.

– Мислила сам да ћемо да раскинемо када је Немања морао да се врати и чак када је он говорио да ће се вратити у Африку, нисам вјеровала у то – признала је Јолисва.

Ипак, Немања је наставио да долази у Африку, а 2022. године, Јолисву је и запросио.

– Иако није традиционално, дао сам јој прстен, а тада смо морали да обавимо и „лоболу“ што традиција када младић тражи дјевојчину руку од њеног оца и стричева. Никада нисам свједочио нечему сличном, на „лоболу“ треба да дођеш са неким, ко ће да говори у твоје име. Прво су ме оставили да чекам са њеним рођаком, који је имао улогу мог „заступника“, а такође требало је да понесем три пића црвене и бијеле боје, која се отварају и пију прије него што изађе дјевојка коју желим да вјерим. Пошто дође више дјевојака, мораш да изабереш, готово пијан, а ако погријешиш мораш да платиш. Обзиром да сам ја већ дао и прстен и то сам морао да платим – присјетили су се њих двоје кроз смијех.

– Ове године смо одлучили да је вријеме да она дође по први пут у Европу и мој град. За мене није много компликовано да добијем визу, чак ни у вријеме пандемије, али за њу је било мало изазовније јер БиХ нема амбасаду у њеној земљи, тако да смо визу добили путем амбасаде Србије, а први пут је добила одбијеницу. Ту смо наишли на помоћ добрих људи и заиста успјели да издејствујемо визу – испричао је Немања чији завичај се Јолисви свидио.

– Сви су ме јако срдачно дочекали, што ми је заиста било драго, а и моја породица је јако лијепо прихватила Немању. Његова породица је јако велика – казала је Јолисва рекавши да може да замисли свој живот у Дервенти.

– Лужани и Дервента су јако лијепи и могу да нас видим да живимо овдје, да ту свијемо наше гнијездо и то нам је заправо план. Оно што ми је посебно пријемчиво јесте сигурност, што је доста другачије у односу на моју земљу. Овдје је нормално да се капије и кућна врата не закључавају док је у мојој земљи то незамисливо – казала је Јолисва додавши да је била одушевљена чињеницом да људи овдје узгајају своје воће и поврће.

– Прелијепо је имати свој воћњак, одмах поред куће. Цијела посјета ми била заиста лијепа и до сада смо све изазове превазишли заједно и нисмо искусили неке негативне коментаре околине – оцијенила је Јолисва додавши да су се за љубав и заједнички живот све борбе исплатиле.

Језичка баријера

Иако ни једном од њих енглески није матерњи језик, Немања и Јолисва на том језику разговарају

– Заиста ми је жао што не могу да комуницирам са људима у граду, јер јако мало људи говори енглески језик, а посебно ми је жао што са Немањином баком не могу много да разговарам јер мислим да је јако мудра жена, али се обје трудимо, а са његовом мајком сам нашла начин да комуницирам захваљујући „гугл преводиоцу“ – казала је Јолисва којој је матерњи језик xhosa.

Related posts

Љуском од јаја креира јединствене украсе

admin

МЛАДИ ОСИЊСКИ ФУДБАЛЕРИ ТРЕЋИ У РЕГИЈИ

admin

Свјесност о аутизму први
корак ка прихватању различитости

Derventski List

Ova web stranica koristi kolačiće za poboljšanje vašeg iskustva. Pretpostavljamo da se slažete s ovim, ali možete odustati ako želite. Prihvatam Pročitaj još