Многи Дервенћани прије 33 године доживјели су мучења и највећа људска понижења, а неки су од њих су и лишени живота, и од тада до данас чекају да за патње које су преживјели одговорни буду кажњени.
Истакнуто је то данас приликом помена на Томасовом брду и испред Центра за културу, некадашњег Дома ЈНА и логора за Србе.
На споменику који на Томасовом брду свједочи злочинима које су припадници ХВО-а и муслиманских паравојних формација починили над Србима 1992. године, стоје имена Радета и Жељка Бокура, Драгана Грбића, Милорада Гуњевића, Мире Јовичића, Вујадина Љубојевића, Саве Павловића и Ненада Панзаловића. Они су 19. јуна ратне 1992. године одведени да копају ровове за хрватске снаге и ту убијени.
Марко Јовичић на Томасовом брду убијен је брат Миро.
– Брат ми је имао 27 година када је заробљен и одведен да копа ровове и гдје је страдао. И отац нам је био у логору, али је ту голготу преживио – рекао је Јовичић.
На тужну чињеницу да су прошле 33 године и да су злочини над Србима остали некажњени упозорио је предсједник Управног одбора Удружења ратних заробљеника Дервенте Остоја Шарчевић.
– Из логора који је био формиран на Рабићу на данашњи дан смо изведени на Томасово брдо да копамо ровове за потребе Хрватске војске. Осам логораша је тада погинуло, а седам је преживјело. И ја сам био овдје, а некако сам успио докопати се слободне територије. Изненађује ме да чланови погинулих логораша не долазе на помене, а за друге није ни очекивати – рекао је Шарчевић.
Сјенима убијених логораша поклонили су се чланови њихових породица, предсједник Скупштине града Синиша Јефтић, шеф Одсјека за борачко – инвалидску заштиту Станиша Микеревић, делегација Удружења ратних заробљеника Дервенте, те представници политичких партија СНСД и СДС, а почаст је одата и борцима Народноослободилачке борбе из овог краја.
Помен је служен и испред спомен – плоче на данашњем Центру за културу, некадашњем логору за Србе гдје су убијени Благоје Ђураш и Чедо Ћудић. Њима су почаст одали чланови породица, предсједник градске Скупштине, представник Градске управе, делегације Удружења ратних заробљеника и Градске борачке организације, те представници политичких партија СНСД и СДС.
