У Банском двору у Бањалуци вечерас је одржано поетско – музичко вече посвећено Дервенти, на којем су умјетници из града на Укрини своје стваралаштво представили у једној од најзначајнијих институцији културе у РС.
Вечери културе присуствовали су бројни љубитељи писане ријечи из Дервенте и других средина, међу којима и начелник општине Милорад Симиц који је и покровитељ манифестације.
– Задовољан сам да један мој и наш Мајо Даниловић, који живи у Београду, али је остао у души Дервенћанин, ово замислио и да смо врло лако договорили ову манифестацију. Ми Дервенћани и сви други поштоваоци лијепе ријечи, вечерас представљамо љепоту Дервенте. Ми смо препознатљиви по привреди и другим показатељима, али то је храна за тијело. Треба и душу хранити и ја у доброј мјери подржавам наш књижевни клуб „Вихор“ и манифестације које окупљају пјеснике из региона – рекао је Симић изражавајући захвалност што су Дервенћани имали прилику одржати књижевно вече у Банском двору.
У програму су учествовали пјесници Савко Пећић Песа, Славко Покрајац, Вера Ратковац, Јасмина Радановић, Евита Бојковац, Срето Стојаковић Лужански и Недељка Ђукић Боројевић, а за музички дио побринули су се Етно група СКУД „Дервента“, младе виолинисткиња Маја Орландо, гитаристкиње Хелена Жунић и Исидора Чечавац, а други дио вечери посвећен је члану Свјетске академије за поезију Маји Даниловићу и једној од његових збирки пјесама „Кад одрастем бићу пјесма“.
Он је додао да је ово била јединствена прилика да Дервенћани пробраној бањалучкој публици представе дио свог умјетничког сваралаштва.
-Као једини пјесник са балканских простора који је члан Свјетске академије за поезију чиним окосницу једне изузетне екипе дервентских пјесника. Неки су расути по свијету, али сви смо ми пјеснички у миљеу из којег смо потекли. Ово гостовање у Бањалуци је и покушај да се приближимо ионако географски блиској средини, јер није било толико прилика да нас упозна. Моја књига коју сам представио заправо је један непресушни дијалог између пјесника и пјесме у којем се пјесник поставља понекад протективно и родитељски, а пјесма тежи да се одвоји, осамостали и нађе неке своје путеве па ту буде свађе, љубави и свега што прати један стваралачки чин – рекао је Даниловић.
