Пише: мр Каролина Зечевић, дефектолог – логопед
Пре неколико година логопеди су апеловали на родитеље да не тепају малој деци како би им обезбедили добар говорни модел као предуслов за правилан развој артикулације гласова (деца до навршене пете године морају поседовати уредно развијену артикулацију. О томе да ли постоје одступање у развоју гласова одређује логопед на основу логопедске дијагностике).
Данас им поручујемо да што више са њима причају. Тепање је намерно и циљано погрешно изговарање гласова матерњег језика које доводи до дисторзије односно измењености смисла речи, како звучно, тако и моторно (погрешан полошај говорних органа) и није исто што и мио, топао и благ правилан говор. Не морамо изменити реч по свим основама закона матерњег језика да би имали ефекат умиљатог обраћања нашем детету.
Сваки родитељ мора да се прилагоди изазовима новог времена и технолошком напретку који носи нове, али и тешке изазове за родитеље. Деца се буде и успављују уз паметне телефоне, па уместо родитељских гласова и израза лица они гледају и уче комуникацију од анимираних ликова. Са таквом (не)стимулацијом очекивано је да нешто не буде како треба. Долази до једносмерне комуникације и стимулације.
Да би деца могла да развијају природне капацитете за усвајање матерњег језика, морају тај језик да слушају, али и да говоре. Видео садржаји не подстичу дете да брбља, нити да покуша да изговори неке гласове. Тако је оно ускраћено за прилику да понавља, имитирајући родитеље. После се јавља проблем хиперстимулације од стране уређаја, јер примљена информација не бива адекватно обрађена, похрањена и на крају искоришћена у одговарајућу контекст ситуацију.
Како би родитељи спречили лош изговор гласова и кашњење у језичком развоју, требало би више да причају с децом, кратким и јасним реченицама. Избегавајте тепање, а кратке приче, прочитане или препричане дјеци, добар су начин вежбања пажње, памћења и проширивања речника. Немојте поредити ваше дете са другом децом, али отворите сва чула како би били спремни на време да детектујете одступање које, уколико се терапијски не третира, поприма форму озбиљног говорно – језичког поремећаја. За логопеда никада није рано, може само да буде касно.