Стравични усташки злочин који се догодио 1942. године у бањалучким насељима Дракулић, Шарговац и Мотике и данас се сматра једним од највећих злочина почињених над цивилним српским становништвом, а ову потресну причу и догађај, бањалучки редитељ Александар Пејаковић покушао је да представи на свој начин кроз нову представу под називом „Анастасија“, чија премијера се очекује 22. априла.
На конференцији за медије у Бањалучком студентском позоришту (БСП) речено је да је представа настала као копродукција овог позоришта и Центра за културу у Дервенти, а да ће на сцени три глумице – Јованка Божовић Миловановић, која тумачи насловну улогу, Елена Трепетова Костић и Јелена Лу Шукало – својом игром дочарати потресну причу.
О раду и порукама представе за „Независне“ говорили су редитељ и главна глумица.
– Симболично је прије свега да у 45. сезони Студентског позоришта режирам 45. представу у професионалној каријери, а свакако да симболике има и у датуму премијере представе, а то је православни Велики петак, с обзиром на то да се ради о теми која описује страдање недужног српског народа у Другом свјетском рату – рекао је Пејаковић за „Независне“.
Оно што Пејаковић посебно истиче јесте да није у питању оригинални драмски текст, већ адаптација комада „Ај Кармела“, а идеја о стварању представе родила се оног тренутка када је одлучио које двије драмске умјетнице жели да види у наредном пројекту Студентског позоришта.
– „Анастасија“ је прича о три путујуће глумице (драмска умјетница Паулина Павић и њене двије кћерке) које током Другог свјетског рата обилазе мјеста око Бањалуке и изводе своје ‘позоришне представе’. Након што залутају на територију коју су окупирале усташе, приморане су да одиграју ‘казалишну представу’ за заробљенике који ће сутрадан бити заклани, само зато што су Срби – казао је Пејаковић.
Овим комадом нису имали намјеру да се реалистично држе свих историјских детаља у вези са покољем Срба у Дракулићу 7. фебруара 1942. године. Све изузев датума у овом комаду је фикција, али редитељ сматра да, без обзира на то, кроз умјетност и те како може да се подигне свијест о злочинима у Другом свјетском рату.
– За глумице ће бити изузетно тешко играти овај комад, јер с једне стране, не излазе са сцене и крећу се у простору од десетак метара квадратних, док са друге стране имају изузетно потресне исповијести које је написао драматург представе Зоран Костић. Те исповијести, нарочито она посљедња, до те мјере је емотивна да глумица често и на проби моли да је прескочи. За мене је најтежи задатак био одредити жанр представе и нисам сигуран да сам га до краја прецизно дефинисао, тако да је то још једна од околности која ће глумицама отежати извођење представа, јер ми жанр везујемо за начин игре – објаснио је Пејаковић.
Истакао је да је његова највећа жеља још од студентских дана била да у неком пројекту сарађује са Јованком Божовић Миловановић те да је било само питање времена када ће њен таленат засијати на даскама у његовој режији.
– Када сам коначно пронашао текст у којем би она требало да игра насловну улогу, испоставило се да је Јованка запослена у Центру за културу у Дервенти и отуда и идеја о копродукцији. Коцкице су се сложиле и приједлог нас драмских умјетника прихватио је и директор Центра за културу из Дервенте господин Јеленко Живковић, којем смо веома захвални. На овај начин Студентско позориште ће добити своју 98. премијеру, а Центар за културу из Дервенте своју прву позоришну продукцију – појаснио је Пејаковић.
Највећи изазов у представи био је да се елиминише осјећај патетике те да прича изађе у јавност као интимна прича између мајке и кћерке, комад који говори о животу и умјетности, о људским правима и вриједностима, поштењу и солидарности.
– Лик је несвакидашњи јер немамо прилику често да гледамо овако написане сцене у позоришту зато што представа има два дијела, оноземаљски и овоземаљски, што и јесте специфично за ову представу. ‘Анастасија’ и ја се и даље рађамо, спајамо па и раздвајамо. Процес код оваквих тематика је психички сложен и црпи доста, али кад помислите да радите велику и важну ствар, свака тешкоћа прође – изјавила је Божовић Миловановићева за „Независне“.
Како каже, веома је важно људима причати кроз умјетност, јер је баш она лијек, а треба излијечити све људе од мржње, научити их толеранцији и да, поврх свега, опросте.
– Умјетност има лијек за све врсте људских бољки које свакодневица таложи у нама. Свака ратна прича за мене носи велику поруку – да је рат једно зло које нико од нас не жели! Свака нова улога је изазов, јер са улогом коју стварамо рађамо један нови живот лика, нове карактере, нове односе. Током рада на овој улози ништа није било тешко, јер радим оно што волим. Некад је процес дужи, некад краћи, али је рађен с љубављу, а суд о томе ће дати публика – истакла је Божовић Миловановићева.
Ово је први значајни пројекат сарадње са неким позориштем из Бањалуке, тачније прва професионална представа у граду Дервента тако да је значај немјерљив, појаснила је главна глумица, додајући да Дервента полако отвара врата за све културне догађаје, а увјерена је да ће за неколико година израсти у озбиљан центар културних дешавања у својој регији.
– Сваком граду је неопходна развијена област културе. За Дервенту је ова копродукција велики искорак да стане раме уз раме са Бањалуком, не само кад је позориште у питању, већ и остале гране умјетности као што су сликарство, музика и књижевност. У Дервенти су грађани показали вољу и жељу за правом малом револуцијом на пољима културе – закључила је Божовић Миловановићева.