Јованка Стојчиновић Николић представила је дервентској публици своју 17. ауторску књигу поезије под називом „Сунце под језиком“, и књигу прозе „ Неко је позвонио“ у оквиру поетскe вечери, чији је домаћин био Центар за културу Дервента.
Она је казала да је књига „Сунце под језиком“ објављена прошле године и да је ријеч о поезији која је подијељена на циклусе.
– То је једна књига која се просто морала да деси, чини ми се да ме је неким дијелом вратила у живот. Сви ми имамо своје падове и успоне, а ја сам била у неком здравственом паду. Наслов књиге произашао је из једне пјесме посвећене родитељима. Ја мислим да Сунце не да само обасјава оног који ово прича, него је то Сунце које може да изађе, да своје зраке одашиље па макар биле најмање нити и да се провуку кроз најмању пукотину коме је потребна да га не само загрије, него и осунча и освијетли – казала је ова књижевница.
Наводи да радо пише о свом дрвореду у Добоју и завичајним мотивима из Ритешића, и да је у Дервенту долазила у свим могућим временима, те да је вежу лијепе успомене за град и људе.
Јованка Стојчиновић Николић поезију и прозу ствара већ готово пола вијека, а њено стваралаштво крунисано је бројним признањима и наградама. Опус њених дјела, чине, између осталих, „Звијезда скитача“, „Тијесно небо“, „Самоћа руже“, „Голо сунце“, „Камен моје крви“, „Босо биље“, „Оскоруша“, „Горка свјетлост“, „Кључаоница – изабране и нове пјесме“, „Облик свјетлости“, „Мрак од чистог злата“, „Тамно око улице“. Дјела ове књижевнице превођена су на више језика.
