Крај августа и Велику Госпојину Дервенћани ове године дочекују у неуобичајеној тишини. Опасност од ширења корона вируса угасила је вашарску вреву по којој је наша општина препознатљива већ 169 година!
Традиција одржавања дервентског Вашара, осим усљед пандемије корона вируса, устукнула је још само пред ратним вихором.
Одржавање првог вашара веже се за 1851. годину, односно почетак изградње Старе цркве у Српској вароши, када су мјештани градњу храма прославили народним весељем у порти цркве. Вашар се на Велику Госпојину, у вријеме турске владавине, и одржавао поред Старе цркве.
С годинама, вашар је прилагођаван дервентским трговцима и занатлијама, те њиховим потребама и могућностима, па су се у августу једно вријеме одржавала чак три вашара и то такозвани коњски, сточни и велики робни Вашар. Међутим, све се промијенило почетком Првог свјетског рата, када Вашар, по први пут, није организован.
Вашар добија на значају за вријеме аустроугарске управе, када је био један од највећих у региону и обиљежаван је од 28. до 31. августа. Била је то прилика да се тргује стоком, али и другом врстом робе, договарани су и уговарани послови, а сви они који имају шта да покажу, били су дио Вашара. Још у то вријеме, вашарски караван помјерен је из црквеног дворишта на обалу уз Укрину, гдје се и данас одржава.
Од средине 20. вијека, Вашар осим привредног све више добија и забавни карактер. Из године у годину обогаћиван је услугама угоститеља, луна парком, играма на срећу и другим садржајима.
Дервенћани су од када је Вашара, вријеме рачунали управо по овом догађају, па се и данас као најтачнија одредница за неку новост, подвиг, пословни потез користе изрази „око Вашара“.
Иако ће 2020. година бити уписана као година када је Вашар изостао, дух ове манифестације остаје да живи у сваком Дервенћанину.
