Дервента је град са великом перспективом, са великим плановима и шансама да значајно промијени свој изглед.
Поручио је то у интервјуу Дервентском листу градоначелник Милорад Симић сумирајући годину између двије Велике Госпојине и представљајући своју визију развоја града у наредном периоду.
Поред завршетка већ започетих пројеката, од којих су неки у финалној фази и у чијим благодатима ће уживати већи број становника, слиједи и нови инвестициони циклус, који је, према ријечима градоначелника, вриједан око 10,5 милиона марака.
У Дервенти се посебно поштује традиција, а празнични разговор са Вама једна је од тих традиција. Када се осврнете на период од лањске Велике Госпојине и Дана града до данас, како Вам Дервента изгледа?
– Иза нас је период који је обиљежен стварањем претпоставки за реализацију пројеката који ће промијенити лице града, израдом докумената који ће омогућити да ти планови могу да се реализују, затим кројењем финансијске конструкције, без које све то не би било могуће. Али, када је ријеч о свим овим елементима, морамо имати на уму да је амбијент у којем смо радили био прилично неповољан. Стигло нас је наслијеђе политичке нестабилности, неповратно изгубљеног времена и утицаја људи који се политиком баве на начин који не нуди ништа напредно.
Иако је период када је требало осмислити и планирати послове који су реализовани 2022. године био политички трауматичан, ипак се нашло простора за њихову реализацију.
– Помало је већ постало рутина да ми градимо путеве, уређујемо улице и остале јавне површине и тако даље. Због тога ови пројекти, који су људима често важни, као и они које ми зовемо великим, понекад падају у сјену. Због тога желим да све нас подсјетим да смо градили путеве у Осињи, Рапћанима, Пољу, Великој Сочаници, Појезни, Лугу и Бишњи, да смо уредили улице Филипа Вишњића, Бранислава Нушића и Иве Андрића. Такође, уредили смо и површине око зграде „Дервенћанка“ и објекта Дервентског листа, а у Новим Лужанима, Омерагићима, Горњем Детлаку и Модрану су реконструисани постојећи или изграђени нови друштвени домови. Споменике у Доњој Лупљаници, Рапћанима и Трстенцима смо такође реконструисали и уредили. Прича о изградњи и опремању новог Ватрогасног дома, такође, траје већ неко вријеме, и помало већ постаје рутинска. Али, улагањем у Ватрогасни дом ми стварамо услове за пресељење ватрогасаца – спасилаца у нови објекат, како би своју функцију обављали што лакше и ефикасније. Слиједи нам финиш изградње Рукометног игралишта, како би створили услове да они који желе могу да се баве спортом, али и да оживи овај дио града. Такође, изградња игралишта на Чардаку је у завршној фази.
Шта је то чиме би се градска администрација, а на концу и Дервенћани, ускоро могли да похвале?
– Дакле, највише времена посветили смо одговору на питање о објекту Основне школе „Никола Тесла“, затим почетку проширења капацитета вртића „Трол“, за шта већ постоји финансијска конструкција, као и пројектовању и избору извођача радова за наставак реконструкције Улице краља Петра Првог. То је оно што ће у наредном периоду бити видљиво оком, али нипошто не треба заборавити највећи пројекат чија реализација је у току, а то је изградња осињског водовода. Нисам сигуран да грађани знају кроз шта смо све прошли док овај пројекат нисмо довели у завршну фазу, односно у фазу коначних прикључака. Сматрам то једном великом побједом снага које у дервентској политици желе напредак средине, над онима који политику доживљавају као инструмент опструкције, уцјењивања и омаловажавања. Слично је било и са пројектом реконструкције школе.
Није осињски водовод једини овакав пројекат?
– Осим осињског, завршен је водовод у Календеровцима, док су у фази реализације и водоводи у Агићима, Доњем Вишњику и Кострешу, а укупно би требало да буде изграђено више од 180 километара водоводне мреже. У изградњу водовода уложено је или је испланирано улагање више од четири милиона марака. Наравно, дио новца обезбиједили су домаћини који најбоље знају шта значи вода из водовода, а већи дио новца, односно двије трећине, обезбиједили смо у нашем буџету и то из властитих средстава.
Проблеми и непредвиђене ситуације су саставни дио живота и рада. Који су планови или пројекти били подложни управо томе?
– Посао нас у градској администрацији јесте да рјешавамо проблеме, а не да тражимо алиби у којекаквим тешкоћама које се појављују. Ипак, има ствари које успоравају жељену динамику, то се не може демантовати. Видите, да је све било до нас, реконструкција објекта Основне школе „Никола Тесла“ већ би увелико била у току, али суочили смо се са опструкцијама политичког карактера, а онда су неки људи који имају другачији приступ користили процедуре за успоравање и ометање. Управо су процедуре, односно могућности које процедуре нуде, често лимитирајући фактори, а то смо најбоље осјетили на школи и осињском водоводу гдје смо због таквих ствари изгубили најмање годину.
Оно што је засигурно вриједно похвале јесте стабилност градских финансија, у ово, глобално нестабилно вријеме. Недавно сте најавили расподјелу буџетског суфицита. Какви су планови са вишком буџетских средстава и откуд уопште тај суфицит?
– Као и до сада, потпуно је сигурно да ће новац бити распоређен на начин који задовољава највише потреба наших грађана. Ако мислите на конкретне приједлоге, на томе се ради и јавност ће ускоро бити обавијештена у шта ће бити уложено више од два милиона марака. А када је ријеч о нашем буџету, поносан сам на чињеницу да ми већ дуги низ година нисмо закаснили ни са једним давањем, да смо редовно и на вријеме измиривали све наше обавезе и при томе, сваке године, па и ове, имали дио средстава опредијељен за инвестирање у инфраструктурне пројекте. Наша задуженост је 2,81 одсто, а дозвољено је 18 одсто. То говори са коликом дозом одговорности смо приступали трошењу новца, а кредитно смо се задуживали само у ситуацијама када је то било недвосмислено оправдано. Остатак средстава, односно суфицит, плод је домаћинског приступа и опрезног трошења оног што нам је на располагању.
Који послови ће, када се ради о Градској управи, доминирати у посљедњем кварталу године?
– Ако нас временске прилике послуже свједочићемо реконструкцији дијела Улице краља Петра Првог, чему смо додали и реконструкцију степеништа на улазу у Полицијску станицу. Завршена је процедура јавне набавке за реконструкцију моста у Доњем Детлаку, а извјесно је да ће почети радови и на вртићу и тако даље. Да не помињем опет осињски и друге водоводе, иако је специфичност водовода да медији немају шта фотографисати и снимити.
Пред Дервентом су свечани дани, која је Ваша порука суграђанима?
– Већ дуго шаљем поруке грађанима приликом обиљежавања разних важних празника, а Велика Госпојина је, за нас у Дервенти, један од највећих. Првих година слао сам поруке у којима сам позивао на мир и толеранцију, а сада је то код нас у Дервенти нешто што је ухватило коријен и на шта сам врло поносан. Улога породице у сваком, па и нашем друштву, је немјерљива и мислим да сви морамо да радимо на томе да развијамо и додатно оснажујемо осјећај за породицу. Управо су празници, па и Велика Госпојина, прилика да се породица окупи и сваког од нас учини снажнијим, паметнијим осјећајнијим. Свима нама желим да празничне дане проведемо с породицом, да се на Вашару мало опустимо и забавимо, како би наредне дане и обавезе који они носе дочекали спремнији и одлучнији.
Свим грађанима желим срећан Дан града Дервента, а посебне честитке упућујем свештеницима и вјерницима Српске православне цркве!
Слиједе милионске инвестиције
Могу ли да се очекују нове инвестиције на подручју града?
Када говоримо о инвестицијама које нас у наредном периоду очекују, можемо слободно да говоримо о новом инвестиционом циклусу. Ускоро ће бити распоређен суфицит од два милиона марака који је предвиђен за инвестиције, сљедеће године приједлог капиталног буџета биће такође око два милиона, док је за реконструкцију објекта ОШ „Никола Тесла“ резервисано 5,27 милиона, а за обданиште око 1,2 милиона КМ. Када то саберемо долазимо до износа од 10,5 милиона марака инвестиција које се покрећу до краја ове и током идуће године. Томе може да се дода и износ које улажемо у водоводе, као и средства која виши нивои планирају да уложе у различите пројекте на подручју града или на граници са сусједним локалним заједницама.