Дервента је једна од локалних заједница у којој су улагања у образовање посљедњих година веома видљива. Највећи пројекат свакако је реконструкција и модернизација Основне школе „Никола Тесла“, у коју је уложено 7,2 милиона марака. Министарство и град Дервента улажу и око 350.000 марака у изградњу топле везе између школе и сале за физичко, те тоалета у ОШ „Ђорђо Панзаловић“ у Осињи, док се у ОШ „19. април“ санира топла веза и „утопљава“ сала за физичко васпитање. Наставићемо да са локалном заједницом сагледавамо потребе дервентских школа и да, у складу са приоритетима и расположивим средствима, улажемо у њихово унапрјеђење.
Рекао је то у интервјуу Дервентском листу министар просвјете и културе Републике Српске Боривоје Голубовић.
– Инвестиција има на многобројним школским објектима широм Републике Српске, а уз то, улажемо и значајна средства у установе културе – нагласио је Голубовић.
У Републици Српској у току је велики инвестициони циклус у области образовања. Које пројекте бисте издвојили?
– Оно што је новина у овој школској години, осим отварања реновираног објекта Основне школе „Никола Тесла“ у Дервенти, јесте изградња још једне школе и то ОШ „Стево Калуђерчић“ у Источном Новом Сарајеву. Та инвестиција је вриједна више од пет милиона марака. Такође, реновиран је и средњошколски центар у Шипову, у који је уложено преко пет милиона КМ, и тренутно је у току комплетна реконструкција, по узору на школу у Дервенти, Средњошколског центра „Алекса Шантић“ у Невесињу чија је вриједност 1,7 милиона КМ.
Све ове инвестиције су пројекти које су локалне заједнице делегирале према Влади РС и финансирани су из програма јавних инвестиција. Осим тога, из буџета РС, а путем Министарства просвјете и културе, ове године више од 90 основних и средњих школа обухваћено је инфраструктурним радовима чија је вриједност близу седам милиона марака. Од значајнијих инфраструктурних захвата, односно доградње, санације или адаптације школских објеката, издвојио бих доградњу школе у Билећи у вриједности већој од 600.000 КМ, санацију школске сале у Вишеграду од 270.000 КМ, у Бањалуци је за Средњошколски дом издвојено 300.000 марака, а у Електротехничку школу, такође, 300.000 КМ. У насеобини Лишња у Прњавору имали смо интервенцију на школи која је пред почетак школске године оштећена у невремену. Кров те школе реконструисали су, заједничким снагама, министарство и град Прњавор.
Такође, 200.000 марака министарство и град Требиње уложили су у замјену котлова у три средње школе које похађа више од 1.200 ученика у овом граду. Тиме је трајно ријешено питање гријања ових објеката, али и смањење загађења, што је био дугогодишњи проблем ове локалне заједнице.
Инвестиција, дакле, има на многобројним школским објектима широм Републике Српске, а уз то, улажемо и значајна средства у установе културе.
Инвестиција има и на образовним установама у Дервенти.
– Дервента је једна од локалних заједница у којој су улагања у образовање посљедњих година веома видљива. Највећи пројекат свакако је реконструкција и модернизација Основне школе „Никола Тесла“, у коју је уложено 7,2 милиона марака. Министарство и град Дервента улажу и око 350.000 марака у изградњу топле везе између школе и сале за физичко, те тоалета у ОШ „Ђорђо Панзаловић“ у Осињи, док се у ОШ „19. април“ санира топла веза и „утопљава“ сала за физичко васпитање.
Наставићемо да са локалном заједницом сагледавамо потребе дервентских школа и да, у складу са приоритетима и расположивим средствима, улажемо у њихово унапрјеђење.
Нова школска година је у току. Шта је то што бисте истакли као најважније активности министарства које су претходиле повратку ученика у школске клупе?
– Поред унапрјеђења инфраструктурних услова, посебну пажњу посветили смо модернизацији наставног процеса и унапрјеђивању квалитета васпитања и образовања у основном и средњем образовању, организацији и реализацији наставног процеса и кадровским потребама школа.
Такође, Министарство просвјете и културе је обезбиједило средства за стипендије за ученике који су уписали дефицитарна занимања, као и средства за превоз ученика. У овој школској години у двије средње школе у Дервенти, у занимањима ауто -електричар, електричар – електроинсталатер и кувар, 40 ученика ће остварити право на наведену стипендију.
Када је ријеч о уписној политици, ове године имамо већи број првачића у односу на претходну годину, а према прелиминарним подацима којима располажемо, ријеч је о повећању за више од 100 ученика. Осим тога, очекујемо и већи прилив ученика који се враћају из иностранства са својим породицама. Лани смо имали више од 200 таквих ђака, а ове године око 60 ученика се вратило из иностранства и наставља своје школовање у образовном систему Републике Српске.
По први пут у сарадњи са локалним заједницама обезбијеђени су бесплатни уџбеници за све основце.
Хоће ли ова значајна мјера бити настављена и идућих година?
– Бесплатни уџбеници за све ученике основних школа представљају једну од најзначајнијих мјера подршке породицама и образовању коју смо реализовали ове године. Влада Републике Српске за ову намјену издвојила је 12 милиона КМ, док су локалне заједнице обезбиједиле додатна средства. Ово није само финансијска мјера. Ово је порука да образовање мора бити доступно сваком дјетету и да економска ситуација породице не смије бити препрека за школовање. Oпредјељење Владе Републике Српске је јасно – да наставимо да улажемо у будућност наше дјеце и њихово образовање.
Око 880 ученика Основне школе „Никола Тесла“ вратило се протекле седмице у реновиран и модерно опремљен објекат. Да ли ученици ове школе заиста наставу похађају у једном од најмодернијих објеката у Републици Српској?
– Апсолутно. У Основну школу „Никола Тесла“, која је страдала у земљотресу, у протеклом периоду, уложено је 7,2 милиона марака. Не говоримо само о обновљеној згради, већ о савременом простору којим су обезбијеђени бољи услови за учење, рад наставника и боравак ученика. Важно је нагласити да је ријеч о школи која има традицију дужу од стотину година у васпитно – образовном систему и с правом можемо констатовати да је ОШ „Никола Тесла“ храм образовања. Ова школа је сада репрезентативан објекат не само за Дервенту, него и Републику Српску.
Симболично је да се у години када отварамо реновирани објекат дервентске школе навршава 170 година од рођења Николе Тесле, те 150 година од када је рођен наш велики књижевник Борисав Бора Станковић, затим прослављамо велики јубилеј Милана Ракића, као и 130 година од покретања листа „Зора“ који је установио пјесник Алекса Шантић. Све то говори о нераскидивој вези наше културе и образовног система.
Желим и да честитам свим просвјетним радницима који су за вријеме реновирања објекта ОШ „Никола Тесла“ задржали дигнитет, иако су радили у ванредним условима.
Дервента је добила и нову образовну установу, Умјетничку школу за основно музичко образовање „Дејан Деспић“. Каква су очекивања од ове школе?
– Музичко образовање у Дервенти има дугу традицију и годинама окупља велики број талентоване дјеце. Изузетно је важно што је град Дервента, реконструкцијом и адаптирањем зграде некадашње општине, ученицима и наставницима умјетничке школе „Дејан Деспић“ обезбиједио много боље услове за рад. Оно што је најважније јесте да ученици и наставници коначно имају своју зграду, да су на једној локацији, што ће значајно унаприједити организацију наставе, услове за вјежбање и умјетнички рад. Ова инвестиција је и важан корак ка даљем развоју музичког образовања у Дервенти, јер ствара квалитетне предуслове за јачање школе и њен развој као самосталне установе.
Када је ријеч о предшколском образовању и васпитању, који су то приоритети министарства?
– Циљ је да дјеца, и у изразито неразвијеним јединицама локалне самоуправе, имају једнаке услове за васпитање и образовање као и дјеца у осталим срединама. То подразумијева улагања у инфраструктуру, квалитетне предшколске програме, инклузивно васпитање и образовање и подршку родитељима. Посебно је значајно што се предшколско васпитање и образовање у изразито неразвијеним локалним заједницама, као и у срединама у којима нису основане предшколске установе, може реализовати у школским објектима. За ове намјене, у претходном периоду, Влада РС издвојила је значајна средства за изградњу или реконструкцију објеката који ће се користити за реализовање програма предшколског васпитања и образовања (Пелагићево, Петрово, Петровац, Доњи Жабар и Језеро и друге локалне самоуправе).
Ове године је за подршку предшколском васпитању и образовању у девет изразито неразвијених општинаиздвојеновише од 500.000 КМ. Прошле године је и предшколска установа „Трол“ Дервента проширила своје капацитете за 827 метара квадратних унутрашњег простора, односно за пет нових васпитних група. Улагање у рани развој дјеце је, дугорочно гледано, једно од најважнијих улагања које једно друштво може да направи.
Министарство, кроз разне конкурсе и пројекте, подржава развој културе у општинама и градовима. Које ефекте примјећујете и очекујете од овакве подршке?
– Циљ нам је да средства буду усмјерена тамо гдје могу дати највећи културни и друштвени ефекат. Подршка обухвата различите области умјетничког и културног стваралаштва, од књижевности, музике и визуелне умјетности, до позоришне умјетности, издаваштва, пројеката заштите и промоције културног насљеђа, КУД-ова и других програма од значаја за културу. Посебну пажњу желимо посветити младим умјетницима и ауторима, креативцима, али и пројектима који доприносе развоју културе и умјетности у мањим срединама, те пројектима који који омогућавају доступност културних садржаја за особе са инвалидитетом и дјецу и младе с потешкоћама у развоју. Зато бих посебно издвојио само неке од мјера на које сам нарочито поносан, а то је конкурс за суфинансирање пројеката социјалне инклузије у култури „Култура без баријера“ и конкурс за подршку пројектима који доприносе децентрализацији културе „Култура у свакој општини“. Обезбиједили смо средства за најбољи необјављени савремени домаћи драмски текст, за откуп књига, откуп ликовних дјела, стимулације књижевницима… Наш принцип је да подршка буде транспарентна, одговорна и усмјерена према квалитетним и одрживим пројектима који доприносе укупном развоју културе и умјетности РС.
Положај просвјетних радника
Како видите положај просвјетних радника у Републици Српској и на који начин он може бити унапријеђен?
– Положај просвјетних радника је један од наших приоритета. Нема квалитетног образовања без мотивисаног, цијењеног и компетентног наставника. Унапрјеђење њиховог положаја није само питање плата, које су у овој години три пута повећане, него је и питање услова у којима раде, административног оптерећења, стручног усавршавања, подршке наставницима и јачања ауторитета просвјетне професије. Посебно је важно да као друштво вратимо поштовање према наставнику. Родитељи, школа и институције треба да буду партнери у образовању дјеце. Као министар желим да чујемо и наставнике и стручне сараднике и директоре школа, да разговарамо о њиховим стварним проблемима и да заједно тражимо најбоља рјешења.