Гријна сезона која је на прагу већини Дервенћана биће огромно оптерећење за кућни буџет, с обзиром на цијене дрвета, пелета, угља, али и струје, које су више него лани.
Ипак, за разлику од прошле године не влада несташица за огревним дрветом и пелетом, а продавци у залихама имају довољне количине свих врста огрева.
Палета дрвета продаје се по цијени од 260 до 300 марака, у зависности да ли је укључен и превоз, док метар кубни дрвета кошта од 50 до 100 КМ.
Младен Бојанић седам година се бави припремом и испоруком огрева, а цијену диктира врста дрвета.
– Палета од 1,7 метара кубних исцијепаног дрвета кошта 260 марака, док је метар кубни дрвета са превозом 100 КМ. То је цијена за букву и храст, док су липа, јасика и топола од 50 до 60 КМ за метар кубни – објашњава Бојанић.
Они који имају своју шуму услугу сјечења дрвета треба да плате 50 КМ по метру кубном, на шта треба још додати и трошкове превоза.
Када се ради о угљу, тона станарског кошта 200 КМ са урачунатим и превозом, док бановићког има слабије у понуди, а тона се креће око 260 КМ.
Потражња за пелетом расте из године у годину, а у јединој дервентској фабрици „Дедина“ кажу да је у току испорука уговорених количина.
– До краја године не примамо наруџбе. Цијена за уговорене количине је 480 КМ по тони без превоза, и на нивоу је прошлогодишње – рекли су из „ Дедине“.
Гријање на струју и даље је избор једног броја суграђана, иако је овај начин гријања значајно скупљи у односу на претходне године.
За који год се енергент одлучили, Дервенћани се слажу да је огрев постао значајан удар на кућни буџет и да је за његову набавку потребна вишемјесечна штедња.
– Набавка огрева постала је инвестиција коју не можемо приуштити без штедње. Раније сам око десет метара дрвета и двије тоне угља за своје домаћинство могао да обезбиједим штедећи два мјесеца, а сада за то морам да штедим готово читаву годину. И нису проблем само цијене огрева, већ свеукупни трошкови живота који су драстично порасли – каже суграђанин Небојша, док Дервенћанка Нада додаје да становници у градском подручју имају додатни проблем са складиштењем огрева.
– Сви ми који живимо у стамбеним зградама немамо могућност да огрев припремамо по мало, када смо у финансијској могућности или када је повољнији, већ онда када је то комуналним правилима дозвољено. Јасно је да је огревно дрво ругло на зеленим површинама, али ми једноставно немамо друго мјесто за њега – додаје она.
Кнез
Шездесетогодишњи Зоран Кнежевић, међу суграђанима познатији као Кнез, и ове сезоне услужно цијепа и слаже дрва.
– Иако многи сада дрво цијепају машински, ја се држим старог начина. Тако ми је драже и то радим више од 30 година. Цијепање по метру кошта десет марака, а толико је и слагање – каже Кнежевић.