Ратари широм Дервенте припремају се за јесењу сјетву, а охрабрује да су цијене сјеменског материјала, минералних ђубрива и нафте ниже него прошле године, па би и јесење бразде могла да буду дуже.
На бројним парцелама још увијек није обран кукуруз, а припрему земљишта за нову сезону успорава и сува земља.
Недељко Стјепановић из Поља планира да ове јесени засије девет хектара пшенице и шест тритикала.
– Обрали смо 5,5 хектара кукуруза за силажу, а земљиште смо обрадили без класичног орања. Киша је пријеко потребна, јер је земиште доста исушено – каже он истичући да је примијетно појефтињење нафте, али и сјемена.
– Раније је литар нафте био 3,50 КМ, а сада је 2,80 КМ – додаје Стјепановић.
Ни Станко Митровић из Велике Сочанице не жури са сјетвом.
– Још увијек нисам завршио бербу кукуруза, а за сада планирам да засијем 200 дунума пшенице и 50 дунума јечма. Откупна цијена пшенице од 0,25 КМ по килограму је веома ниска, а килограм сјеменске пшенице кошта до 1,40 марака по килограму. Свакако, то утиче и на одлуку многих ратара о сјетвеним површинама – додао је Митровић.
Све потребно за јесење радове у пољопривреди припремили су дервентским пољопривреднима апотекама, гдје додају да су ове године осјетно ниже цијене већине репроматеријала.
– У понуди имамо неколико врста сјемена пшенице које кошта од 1,30 до 1,40 марака за килограм, док је јечам око 1,30 КМ – кажу у пољопривредној апотеци „Голић трејд“.
У „Новопрому“ додају да су већ продали одређене количине сјемена и минералног ђубрива.
– Сјеменска пшеница кошта од 1,24 до 1,36 КМ за килограм, док је сјеме тритикала и јечма у просјеку 1,30 КМ. Минерално ђубриво је већ два пута појефитнило, а очекујемо да би цијене могли кориговати и трећи пут. На примјер, „три петнаестке“ раније смо продавали за 148 КМ за 100 килограма, а сада кошта 116 КМ – додали су из ове пољопривредене апотеке.
Временски услови
Агрометеоролози поручују да су за неопходну влажност земљишта и ницање засијаних култура потребне обилније и чешће падавине.
– Да би се сјетва одвијала у оптималним условима и да би било довољно влаге за клијање и ницање посијаних култура, у наредном периоду су потребне обилније и чешће падавине – наводи се у билтену агрометеорлога.
Топло вријеме утицало је на пораст броја пољских глодара, те је прегледом усјева и вишегодишњих засада уочена активност пољског миша и пољске волухарице.