У БиХ дјелује, према процјенама стручњака, стотињак портала, а у медијски простор су ушли и људи без познавања најважнијих етичких начела новинарства, те би зато требало порадити на увођењу законског оквира којим би се, између осталог, одредили минимални стандарди новинарске професије.
Ово је један од ставова саговорника на тему како заштитити професионалност у онлајн медијима када имамо масовност веб-портала, од којих само неки настоје бити професионални и одговорни медији.
Као један од проблема истиче се то што наше законодавство не препознаје онлајн медије, тако да се на порталима појављују бројне нетачне информације, што збуњује читаоце, али и негативно утиче на углед медијске професије.
Татјана Дуроњић, професор на Факултету политичких наука Универзитета у Бањалуци, истиче да у БиХ има 130 до 140 медијских веб-сајтова и то под условом да се категоризација веб-сајтова схвати у најширем могућем смислу те ријечи.
– То је за мало медијско тржиште исувише много, али оснивачи веб-сајтова још верују да има простора за медијско и тржишно комуницирање – истиче Дуроњићева.
ИМПРЕСУМ И ТАЧНОСТ: На питање на који начин читаоци могу одабрати портале којима ће вјеровати, Дуроњићева запажа да просјечног читаоца ријетко занима садржај импресума и у традиционалној штампи.
– Ипак, озбиљнији читаоци могу већ на први поглед да одреде неке елементе онлајн медија: како је уређен веб-сајт, какав је стил писања, да ли су наслови информативни, разумљиви и релевантни, користе ли се анонимни извори у већој мери, да ли се коментари филтрирају према правилима пристојне комуникације, како то чини администратор и друго. Када читалац доживи разочарање због текстова који изгледају као приче из дворишта, он сам одустаје од даље посете таквом веб-сајту – сматра Дуроњићева.
Додаје да је тешко бити сигуран у тачност информација у савременом новинарству.
– Читалац можда може бити сигурнији да је вест тачна ако је написана с више различитих извора који имају и различита мишљења, ако је стил писања одмерен и уравнотежен, ако се користи озбиљан и културан језик, ако је читава композиција вести написана усклађено, ако је прате цитати с именима извора и друго. И на концу, информације и читаоци проверавају, тражећи шта о тој информацији пишу други медији, тј. алтернативни медији – каже Дуроњићева.
Она напомиње да је новинарство у кризи, односно, у периоду је редефинисања многих унутрашњих правила и стандарда који су доскора били свети за професију. Све је више, прецизира она, неоновинара, блогера, активних комуникатора на друштвеним мрежама, грађана који учествују у креирању информација…
– Ипак, добро новинарство увек се препознаје без обзира на то у ком формату се дисеминује у јавност. Добри онлајн медији су прегледни, често ажурирани, имају инфо-графике, мултимедије, развијену интеракцију, комерцијални садржаји су пристојни и не толико наметљиви, информације поуздане, већ самим тим што нису предмет полемике и демантија – наглашава Дуроњићева.
Илија Муса, прочелник Студија новинарства на Филозофском факултету Свеучилишта у Мостару, истиче да данашње прилике брзог развоја медијских платформи носе опасност једноставнијег креирања непровјерених, па чак и лажних медијских садржаја, што за посљедицу може имати и нарушавање угледа професионалних новинара.
– Ипак, професионални новинари својим дјеловањем знатно доприносе афирмацији позитивних друштвених вриједности, па сам увјерен да ће они који се баве новинарством, а својим дјеловањем чине тренутну штету тој професији, кратко опстати на медијској сцени и неће успјети нарушити повјерење у новинарску професију – напомиње Муса, који је аутор књиге „Медијско право – слобода изражавања у БиХ и Републици Хрватској“.
ЗАКОНСКИ ОКВИРИ: Он сматра да развој медијске инфраструктуре доводи и до могућности укључивања у медијски простор особа без минимума новинарског образовања и без познавања најважнијих етичких начела новинарства.
– Управо због тога ваљало би порадити на увођењу законскога оквира којим би се, између осталога, одредили минимални стандарди новинарске професије и увјети за обављање уредничких послова, те одредила обвеза медијских накладника за објаву импесума, чиме би се осигурала и одговорност медијских дјелатника за објављене информације – нагласио је Муса.
Љиљана Смиљанић, из Клуба новинара Бањалука и новинарка Ал Џазире Балканс, сматра да је недопустиво да одређене информације излазе у јавност непровјерене и нетачне.
– Тренутно немамо начин да се боримо против експанзије оних портала који објављују лажне вијести, јер наше законодавство у медијима не препознаје онлајн медије и није их регулисало ни на који начин. Портал може да оснује било ко, може објављивати шта хоће и не мора одговарати за то – рекла је она.
Како каже, ти портали утичу негативно на углед медијске професије, јер јавност не зна распознати шта је лажна вијест, а шта није, те шта су лажни медији, а шта нису.
– Због тога они све медије и новинаре гледају исто. Оно што би могло помоћи јесте да се грађани едукују да би знали распознати шта је кредибилан медиј – закључила је она.
Милан Шекара, уредник портала „Независних новина“, сматра да је тренутно стање онлајн медија у БиХ поприлично хаотично.
– Првенствено због формирања све већег броја портала без импресума, који, већином, настају ради пласирања лажних, непровјерених или намјерно искривљених информација – каже Шекара.
Додаје да се професионалност у онлајн медијима може сачувати, али је потребно да се код читалаца пробуди свијест о томе који су медији заиста релевантни.
На питање како се борити против експанзије портала који објављују лажне вијести, иза којих се нико не потписује, Шекара каже да се од тога веома тешко заштитити без законске регулативе о онлајн медијима, која би наметнула да се онлајн медиј мора регистровати и да буде обавезан да објави импресум.
– Фејк њуз портали су за веома кратко вријеме нанијели немјерљиву штету читавој професији, не само у БиХ, него и у свијету, јер је због неколицине портала који пласирају лажне вијести изгубљен углед и повјерење у велике и провјерене веб-портале који су тачни, информативни и непристрасни – истиче он.
Семир Хамбо, извршни уредник портала Клиx.ба, каже да сама новинарска професија има јасно установљена и дефинисана правила и норме рада којих би сви, без обзира на врсту медија, требало да се придржавају, али истиче да је евидентно да у медијима данас постоји много девијација.
ЕДУКАЦИЈА ЈАВНОСТИ: Према његовим ријечима, против поплаве портала без импресума, адресе и слично, није се једноставно борити.
– Институционално не постоји нико ко би једноставно проводећи закон регулисао ту област. Ипак, двије ствари су кључне. Прво едукација јавности да сами знају препознати озбиљне, легитимне и професионалне портале, те да избјегавају портале иза којих се не зна ни ко стоји, нити ко пише текстове, нити адреса одакле дјелују и коме одговарају – казао је Хамбо.
Како каже, гореспоменути портали у знатној мјери нарушавају углед професије и то је питање које ће, извјесно је, постати све присутније.
– Немјерљива је штета коју наносе медијима који објективно раде, плаћају порез и стоје иза објављених вијести – рекао је Хамбо.
Берислав Јурич, уредник портала Бљесак.инфо, сматра да би сви медији, односно новинари, требало једноставно да се држе правила струке и онда професионалности, и све оно што би требало да краси новинарство, не би требало да буде упитно.
– Нажалост, данас у свијету искривљених вриједности, па тиме и искривљених занимања, све је подложно искривљавању па и правила и професија. Бљесак.инфо првенствено жели информирати своје читатеље о актуалностима, упозоравати на неправилности у друштву, те тако и бирамо вијести. Наравно, оне треба да буду провјерене и поткријепљене чињеницама – каже Јурич.
Упитан како се борити против експанзије портала који објављују лажне вијести, иза којих се нико не потписује, нити имају импресум, па ни контакт податке, Јурич одговара да је један од видова борбе свакако игнорисање таквих медија и као извора и као медија уопште.
– Нажалост, данас се под слободом изражавања и другим слободама друштву подмеће свашта па и слобода подметања и лагања. Мислим да би и држава требало да уреди тржиште интернетских портала и не допусти да, ионако затровану јавност, додатно трују некакви спинови за нечије интересе – навео је Јурич.
Знакови професионалности портала
Информације су поуздане
Детаљан импресум и контакти
Прегледни
Често ажурирани
Имају инфо-графике, мултимедије
Имају развијену интеракцију
комерцијални садржаји нису наметљиви
Пројекат „Изградња повјерења у медије ЈИЕ“ финансира УНЕСЦО/Европска комисија. Садржај овога текста је искључива одговорност аутора и Вијећа за штампу у БиХ и не одражава становишта УНЕСЦО/Европске комисије.