Желим да завршим факултете и пронађем посао кроз који ћу моћи да помажем угроженим породицама, болесној и дјеци са потешкоћама у развоју, ријечју да се посветим хуманом раду.
Казао је то један од два овогодишња матуранта Центра за дјецу и омладину са сметњама у развоју „Будућност“ Милош Којић, који је четворогодишње образовање за физиотерапеутског техничара завршио као „вуковац“.
Којић је из Цапарде код Зворника, а средњошколске дане у Центру „Будућност“ памтиће по пријатељствима које је стекао, знању, али и одлуци о свом животном позиву.
– Образовање у Центру „Будућност“ памтићу по добром дружењу, пријатељима које сам стекао, добрим професорима, а вјероватно највише по мотивацији и подршци коју сам добио од социјалне раднице у мојој намјери и одлуци да наставим школовање у смјеру социјалног рада – објаснио је Којић додавши да жели да се бави хуманим послом.
– Помало имам трему, јер се налазим пред потпуно новим кораком у животу, новом етапом, али надам се да ће све проћи добро – рекао је овај деветнаестогодишњак који је као будући студент социјалног рада на Факултету политичких наука Универзитета у Бањалуци на пријемном испиту постигао најбољи резултат.
Којић је истакао и да ће настојати да његује и неке вјештине које је стекао током средње школе.
– Током средње школе, посебно занимљива радионица ми је била она о правосуђу и кривичним дјелима, а такође сам се похађао и курс јапанског језика. Увијек желим да научим и сазнам нешто више и трудићу се да наставим да учим нове језике – казао је Којић.
Пријемни
Овај млади Зворничанин казао је да није очекивао да ће на пријемном испиту постићи најбољи резултат.
– Нисам вјеровао да ћу бити први на ранг-листи, али када су ме обавијестили да сам први, био сам пресрећан и изненађен и почеле су ми пристизати честитје. Свакако, највећу подршку ми је пружила породица, али и професори из Дервенте којима дугујем захвалност – казао је Милош Којић додавши да ће још један од изазова који ће се наћи пред њим бити и да живи у студентском дому.