Највећа стратишта српског народа у Одбрамбено – отаџбинском рату, међу којима су и мјеста страдања Срба у Дервенти, обједињена су у „Атласу злочина над Србима током Одбрамбено – отаџбинског рата“, а који је вечерас представљен у Центру за културу.
Вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Виктор Нуждић казао је да је књига објављена у циљу његовања културе сјећања на догађаје из Одбрамбено – отаџбинског рата.
-Вечерас смо у Дервенти посебно због симболике, јер се ближи годишњица Чардака, а у плану имамо да промовишемо „Атлас злочина“ и на свим мјестима која су у књизи обрађена. Скоро годину је прошло од када је „Атлас“ угледао свјетлост дана у којем је обрађено 76 стратишта у којима су почињени злочини над Србима. Сама публикација садржи око 1.300 страница и уједно то је само први том заокруженог дјела. Наредне године биће обрађена 1993. година, затим 1994. и 1995. година – казао је Нуждић додајући да ово капитално дјело треба да обухвати највећи број микро локација над којима су вршени злочини над Србима.
-Обухваћени су злочини у Кострешу и Чардаку на подручју Дервенте. Радићемо на мапирању логора и ту ће бити обухваћени логори на подручју Дервенте – додао је Нуждић.
Предсједник Удружења ратних заробљеника Дервенте Драго Кнежевић додао је да је обо удружење помогло при мапирању стратишта у Дервенти како би „Атлас злочина“ био што детаљнији и потпунији.
– Требало се ово и давно урадити, али никада није касно. Доста је људи побијено у логору, а ми смо срећни што смо остали живи да можемо о томе свједочити. Благоје Ђураш је заклан па су тјерали логораше да пију његову крв и много је других начина мучења према нама логорашима било – казао је Кнежевић подсјетивши да су на подручју Дервенте за вријеме Одбрамбено- отаџбинског рата била четири логора за Србе.
-Први логор је формиран у Дому ЈНА садашње просторије Центра за културу, затим бивши магацин на Рабићу, логор у Пољарима гдје је ограђена основна школа бодљикавом жицом, и четврти логор је био у Пољу, објекат силоса. Из Поља су логораши потоварени у камионе и аутобусе и одвезени у Жеравац гдје су држани два дана на сунцу у нади да ће повратити изгубљени простор и логораше вратити поново одакле су довезени. То се није десило и из Жеравца су нас у повлачењу одвезли у Брод гдје су већ били формирани логори и у којима су били заробљеници из Модриче, Оџака, Брода – навео је Кнежевић.
Промоцији је присуствовао и шеф Одсјека за борачко – инвалидску заштиту Станиша Микеревић који је казао да је „Атлас злочина“ капитално дјело.
– Ово је прилика да сви они који су на неки начин имали сумње о злочинима над Србима да се увјере колика је била размјера тих злочина и страдања Срба 1992. године. Ово дјело ће имати огромну вриједност и остаће генерацијама које долазе иза нас, да читају и запамте шта се дешавало те 1992. године у Дервенти. Из овога сви могу нешто да науче – рекао је Микеревић.
Бивши логораш Остоја Шарчевић наводи да је у књигу уврштена и његова изјава и свједочење на суду, и да је врло значајно да се о страдању Срба пише, како не би било заборављено.