„Вила са Чакора“ 11. је књижевно остварење Неде Ђукић Боројевић посвећено деветнаестогодишњој дјевојци Бранки Ђукић коју су на планини Чакор 2. септембра 1975. године свирепо убила двојица Албанаца док се враћала из школе.
Бранка је убијена пуцњем у главу. Остављену на путу пронашао је отац Раде, када је пошао у продавницу. Касније, на суђењу за овај злочин, Раде је успио да крадом унесе пиштољ у судницу и убије једног од Албанаца, којем је суђено за убиство. Албанци су на суђењу признали злочин изјавивши да би опет учинили исто, јер је ријеч о Српкињи.
Ђукић Боројевићева, која је судбину несрећне дјевојке одавно опјевала у својим стиховима, каже да и сама припада истој лози Ђукића.
– Све указује да сам и ја једна од гранчица вишевјековног стабла Васових Ђукића, са Лопата у Лијевој Ријеци, на шта, без имало сумње, упућују и резултати мог вишегодишњег истраживања родослова Ђукића у Великој Сочаници код Дервенте, гдје сам рођена. Чудни су путеви Господњи! Знала сам ја већ одавно за трагедију Бранке Ђукић, а у вријеме прве посјете мрамору 2. септембра 2017. године упознала сам се још боље са детаљима ове трагедије – испричала је Боројевићева.
Она каже да је прошле године, неколико мјесеци прије одржавања Чакорског меморијала „Бранка Радева Ђукић“, разговарала са проф. др Славољубом Ђукићем и гласно размишљајући објелоданила жељу, која је дуже вријеме, заокупљала њене мисли.
– Наиме, за неку од сљедећих посјета Бранкином мрамору жељела сам принијети нешто више, јаче, светије и снажније од стиха. Хтјела сам написати нову и необичну прозну причу, нешто што још није објављено. Славољуб ме у томе подржао рекавши ми: „ Напиши драму, ти то можеш. Података имаш доста“. И тако је почело писање и стварање дјела које је угледало свјетлост дана – додала је Ђукић Боројевићева.
„Вила са Чакора“ доживјела је већ неколико промоција изван граница Републике Српске, између осталог, и током лањског Чакорског меморијала.
Неда Ђукић Боројевић, рођена је у Великој Сочаници, и до сада њен потпис носе бројна прозна и поетска дјела, а за нека од њих је и награђена. Члан је удружења књижевника Републике Српске и Србије, „Матице Српске“, као и више књижевних клубова и културно – умјетничких друштава у Републици Српској, Србији и Црној Гори.