Друштво

Волан не пушта ни у 93. години

Возачки испит Јозо Бекић полагао је први пут далеке 1967. године, што га засигурно сврстава међу најстарије возаче на нашим просторима, а волан не пушта ни у 93. години, иако сада преферира дневну вожњу.

Овај живописни Дервенћанин рођен је у занатској породици у Модрану, одрастао са још шесторо браће и сестара, пензију зарадио у чувеној „Босни“. Отац је четворо дјеце, осморо унучади и 12 праунучади, а протекле недјеље навршила се година од када је удовац. Управо му самоћа, која је дошла са смрти супруге, најтеже пада.

– Самоћа ми најтеже пада. Дјеца су отишли, свако својим путем, у Канаду, САД, Њемачку. Сви су успјели у животу, стамбено су обезбијеђени и они и њихова дјеца, и неизмјерно сам поносан на то. Иако ме често обилазе, самоћа ми веома тешко пада. Понекад прођу и два дана да не сретнем никога, не проговорим ријеч ни са ким, јер нико од мојих некадашњих комшија више не живи овдје – са сјетом је прича времешни Бекић истичући да се труди да увијек нађе неку занимацију.

– Волим да читам, син ми сваког мјесеца из Хрватске доноси часопис „Војна повијест“, не пропуштам информативне емисије и често записујем податке које чујем, да бих послије неког времена сам себе провјерио да ли сам добро запамтио – каже овај Дервенћанин.

Бекић сам одржава кућу и окућницу, коси траву косилицом и тримером, а брине и о воћњаку и цвијећњаку.

– Управо сам обрао јабуке које сам намијенио за часне сестре, оне од тога припремају зимницу и компоте. Оне су бринуле о мојој супрузи, када више није могла да се креће, а ја нисам био у могућности да се бринем о њој и због тог сам им и више него захвалан – додао је Бекић констатујући да се на све навикао, али да се у кухињи никако не сналази.

Дуговјечност, како је казао, дугује захвалном послу, јер је радни вијек провео у канцеларији, али и одсуству порока.

– Једном сам се у животу напио, од медене ракије и то прије него сам постао пунољетан и тада сам себи обећао да нећу никад више и умријећу, а обећање нећу прекршити – изричит је Бекић.

Корона

Нажалост, због епидемиолошких мјера, Бекићева супруга је преминула а да није успјела видјети четворо праунучади, троје који живе у САД-у и једно које је у Загребу.

– Све нас је паралисала та пошаст и ја се надам да ће у што скоријем року све ово бити иза нас и да ће ми моћи доћи моји најмилији – казао је Бекић.

Related posts

Показна вјежба ватрогасаца сутра поред ОШ „19. април“

admin

ВАШАР УСТУКНУО ПРЕД КОРОНА ВИРУСОМ

admin

ЂАЦИ УЧЕ О ЗНАЧАЈУ ВОДА

admin

Ova web stranica koristi kolačiće za poboljšanje vašeg iskustva. Pretpostavljamo da se slažete s ovim, ali možete odustati ako želite. Prihvatam Pročitaj još