Мајстор свог заната увијек мора бити доступан, јер колико имаш муштерија толико вриједиш, а ја их имам и превише.
Ријечи су то најпознатијег дервентског фризера и брице, те власника фризерског салона за мушкарце „Код Воје“ Војислава Сибинчића. Његов салон редовно посјећују муштерије свих генерација, а Сибинчић каже да му је најдраже што међу муштеријама има и оних који се код њега уређују од своје ране младости.
– Понекад је тешко радити, јер ово је ипак занат младости. Међутим, данашња омладина је много нестрпљива, сви би хтјели одмах све да знају и да занат испеку преко ноћи, али не иде то тако. Дођу дани када је мање посла и тад не треба одустати, човјек мора бити истрајан, као и у сваком другом позиву – каже Сибинчић додајући да је важно бити љубазан и попричати са сваким, чак и онда када ти није до приче и запамтити оно што је најбитније, а то је чињеница да је муштерија увијек у праву.
– Млади би требало да буду свјесни да се прво морају испоштовати обавезе према држави, те да је зарада тек оно што преостане – истакао је овај вриједни занатлија.
Као ученик претпосљедње генерације дервентске Школе ученика у привреди, Сибинчић је у љето давне 1968. године кренуо на фризерски занат, с тим да се опредијелио да постане мушки фризер. По завршетку средње школе запослио се код Махмута Шехерца на Рампи, гдје је похађао и практичну наставу током посљедње године школовања.
– Радио сам, прије рата, код још једног цијењеног фризера Мехе Мујачића, чији се фризерски салон налазио у близини Старог моста. Своју радњу сам отворио почетком марта 1993. године и промијенила је двије локације, с тим да сам након велике поплаве 2014. салон преселио овдје код куће, гдје и данас радим – рекао је Сибинчић.
Иако су његови дјечачки снови били другачији, када би поново имао прилику да бира, опет би, каже, изабрао баш ово занимање. Наиме, његове прве двије жеље биле су да постане свештеник или казанџија, међутим, ипак је трећа пресудила, па је постао фризер.
– Судбина је хтјела да постанем ово што јесам и није ми нимало криво. Увијек се трудим да помогнем и да пренесем знање онима који то желе, тако да су многи код мене учили занат. Тренутно имам једног ученика из Дервенте на пракси, који полаже разлику предмета у Бањалуци. Проблем је то што занатлије полако изумиру и нестају, а без одређених заната нема живота – каже Сибинчић закључујући да би о томе требало да воде рачуна одговорни за образовање.
Трендови
– Ово је веома одговоран посао, у којем се захтјеви муштерија једноставно морају испоштовати. У посљедње вријеме људи, а поготово дјеца и омладина, често долазе са жељом да им направим фризуру какву су видјели на интернету или на телевизији. Дјечаци траже фризуре какве носе познати свјетски фудбалери и то је нормално. Добар фризер мора пратити тренд и ићи у корак с временом – додао је Сибинчић.